Marko Dražić: Ne postoji laž u koju neki ljudi neće poverovati

Scenario spota ne razlikuje se mnogo od onoga što Marko kao deo ekipe NJuz.neta i “24 minuta sa Zoranom Kesićem” radi, satirično predstavljajući našu stvarnost, a i njuzovci su naši stari prijatelji, te je saradnja bila na obostrano zadovoljstvo. Ipak, našem sagovorniku je ovo prva glumačka uloga, pa mu je iskustvo dodatno zanimljivo.

* Koliko te je bilo teško nagovoriti da učestvuješ u spotu u kom glumiš meteorologa, i šta za tebe predstavlja list Danas?

– Nikad u životu se nisam bavio glumom, pa mi je snimanje reklame bilo jedno divno novo iskustvo, ali lagao bih ako bih rekao da nisam bio nervozan pred samo snimanje. Nisam imao zahtevnu ulogu, trebalo je da u maniru meteorologa izgovorim dve rečenice, ali kako nisam na snimanju imao prompter, što bi ljudi rekli – idiota, morao sam da dobro uvežbam tekst i propratnu mimiku. Toliko sam kod kuće vežbao i ponavljao da su me ćerkice na dan snimanja šokirale kad su mi bez greške izrecitovale ceo moj tekst. I to bolje od mene! Nisam još imao priliku da pogledam reklamu, ali dopao mi se scenario i ne sumnjam da će biti sjajna, pogotovu što je u njoj glumac kakav je LJuba Bandović, tako da sam veoma srećan što sam deo toga.

Volim Danas, u pitanju je list koji je podržavao NJuz od naših početaka, imali smo svojevremeno i jednom nedeljno štampani dodatak u vašim novinama. Vaše štampano izdanje i portal uvek rado čitam i lepo je videti da u godinama kada se za štampane novine podrazumeva da će naginjati vlastima, postoji jedan list koji i dalje stoji na braniku slobodnog novinarstva.

* Mnogi su ljuti na meteorologe jer nam stalno prognoziraju loše vreme i leto nikako da stigne, međutim, u tvojoj prognozi vreme je nikad lepše. I stanje u državi je nikad bolje, živimo zlatno doba. Kako objašnjavaš da neki zaista veruju da oko nas vlada blagostanje i sveopšti prosperitet, dok se brzinom svetlosti prijavljujemo za državnu pomoć od 30 evra, a siromašnih i gladnih je sve više?

– Iskustvo rada na NJuzu me je davno naučilo da ne postoji laž u koju neki ljudi neće poverovati, pogotovu ako je ta laž lepo upakovana i ako na prvi pogled zvuči kao da bi mogla da bude istina. Predsednik se na televiziji pojavljuje skoro svakodnevno i stalno priča narodu kako živimo nikad bolje, da smo lideri u regionu, kako nam rastu plate i penzije, i deo našeg stanovništva je počeo da veruje u tu priču. Kao da je u pitanju neka mantra, kao da nije reč o realnosti nego o nekom spiritualnom stanju koje dolazi iz glave, pa ako ti stalno slušaš da si bogat i uspešan i to ponavljaš, vremenom počneš u to i da veruješ. Sećam se da sam kao klinac čitao jedan horor roman u kome jedan lik kaže „ne veruj svojim očima, veruj meni“ i to kao da je postao recept koji primenjuju i političari na vlasti i mediji koji ih podržavaju.

* Verujem da je za satiričare blagorodno da rade u vreme kada apsurdne vesti prestižu jedna drugu. Koja je tebi, recimo, bila najapsurdnija u poslednje vreme da si sam sebe upitao „pa da li je ovo moguće“?

– Godinama slušamo kako je realnost često luđa od NJuza i zaista je tako. Poslednjih meseci snimamo podkaste jednom nedeljno, koji gledaoci mogu da pogledaju na našem YouTube kanalu, i u njima često imamo rubriku „Nije NJuz“, gde komentarišemo prave vesti koje zvuče kao da smo ih mi napisali, pa smo i mi dodatno počeli da obraćamo pažnju na takve događaje. Pre nekoliko dana je recimo bila vest da je glumac dobio batine, jer se nekom prolazniku nije dopao postupak lika koji on tumači u jednoj seriji. Tako nešto je skoro nemoguće izmisliti. Ili recimo tekst na Alo! kako je Svetlana Bojković licemerna što se bavi zaštitom životne sredine, a puši dve pakle dnevno. I hajde ti budi kreativniji od toga!

* Kakva je atmosfera u timu njuzovaca i „24 minuta“? Pored humora i pozitivnog stava prema životu, oseti se ponekad i gorčina u vašim tekstovima i prilozima. Desi li se da pomislite da u Srbiji neće uskoro doći do nekih promena i kako se odupreti takvom stavu?

– Sećam se da je Danas pre nekoliko godina pravio reportažu o radu na emisiji “24 minuta”. Vaša koleginica je dva dana provela sa nama u redakciji i bila je šokirana koliko smo na momente tihi i ozbiljni. Naš posao generalno jeste zabavan, ali to ne znači da sve vreme umiremo od smeha. Nekad je zaista naporno po ne znam ni sam koji put slušati Vučića, koji priča jedno te isto, i smišljati kako da to sada obradiš u svom maniru, a da opet izbegneš ponavljanja. Što se gorčine u našem sadržaju tiče, ona je nekad neminovna, ali se trudimo da je bude što manje. Najlakše je biti ogorčen, sarkastičan i ponavljati neka opšta mesta u svojim komentarima, pa se trudimo da, čak ako je to nekada i naša prva reakcija, pronađemo neki drugi ugao. A kad je reč o promenama, mi jedva čekamo da do njih dođe, pa da u našim tekstovima i u emisiji više pažnje posvećujemo nekim drugim ljudima, ali zaista nemam odgovor na pitanje kada će do njih doći. I to što ja nemam odgovor i nije toliko strašno, neko ko se bavi satirom i humorom i ne mora to da zna, ali me više plaši što imam utisak da ni ljudi koji se bave politikom takođe ne bi znali šta da kažu i da oni više razmišljaju od danas do sutra nego što imaju neki dugoročni plan.

Uvek je po jedna osoba iz vlasti zadužena za nebuloze

* Šta te najviše nasmejalo u poslednje vreme a šta pak najviše naljutilo ili iznerviralo?

– Često me nasmeju neki političari na vlasti i imam utisak da u svakom sazivu postoji jedna osoba koja je zadužena za neke nebulozne izjave. Svi se sećamo Babića i njegovih bisera od pre nekoliko godina, u poslednje vreme je ređe u medijima, ali, srećom, tu je Toma Mona, koji me uvek zasmeje, bilo da je reč o njegovim tvitovima, bilo o njegovim izjavama. Istovremeno me i jako nervira pomisao da takvi ljudi donose neke važne odluke u ovoj zemlji.