Marko Materaci: Savetodavac iz Italije

Objasnio je da zbog sedam godina zajedničkog igranja sa Dejanom Stankovićem osetio potrebu da upozori srpski narod.

„Šaljem ovaj apel srpskom narodu, mislim da je jako važno, jer smo mi Italijani mnogo pogrešili, nismo shvatili ozbiljno ono što nam je govorila Vlada i svako je radio kako je hteo. Neko je šetao, neko je izlazio napolje sa društvom, i to je najgora stvar koji smo mogli da uradimo jer ovaj virus je izuzetno snažan, proklet, virus koji pogađa sve. Ako želite da traje 15 ili 20 dana maksimalno, radite ono što vam se kaže. Ne budite kao mi Italijani“, rekao je između ostalog u video-poruci.

Fudbaler koga Srbi kao i ceo svet pamti po tome što je u finalu Svetskog prvenstva 2006. u Nemačkoj isprovocirao Zinedina Zidana da ga udari i dobije crveni karton, bio je do pre godinu dana trener u Indiji. Sa Šenajinom je 2015. godine osvojio Superligu Indije, ali je odlučio da se vrati u Italiju i čeka angažman u Evropi.

Rođen je 19. avgusta 1973. godine u Lećeu, a celu profesionalnu fudbalsku karijeru proveo je na poziciji štopera (centralnog beka).

Prvih pet godina karijere igrao je u niželigaškim timovima poput Mesine, Marsale i Trapanija. Afirmisao se u Peruđi i Evertonu, a najblistavije momente imao je u Interu, sa kojim je osvojio pet Skudeta, četiri Kupa Italije, četiri domaća Superkupa, jednu Ligu šampiona i jedno FIFA svetsko klupsko prvenstvo.

Od 1997. je u braku sa Danielom, sa kojom je u ljubavi još od srednje škole i sa kojom ima troje dece (Anu, Davida i Đanmarka).

Fudbalski svet još uvek nagađa čime je legendarnog Zidana uspeo da isprovocira pre 14 godina u finalu posle kojeg je Italija podigla pehar. Mediji su dugo godina spekulisali da li mu je vređao majku ili sestru (ili obe), dok je sam Materaci odlučio da tajnu sačuva samo za sebe.

„To što sam tad uradio bilo je u žaru borbe, na terenu, i nema veze sa Zinedinom, sa kojim sam inače prijatelj. Zato nikada neću reći šta sam mu rekao jer je to bilo samo između nas dvojice“, izjavio je Materaci pre tri godine za „Gazete delo sport“.