Marko Pecarski: Dominator

Momku čiji je otac bivši košarkaš i osnivač tog košarkaškog kampa bili su pročišćeniji putevi ka vrhu, dosta toga bilo „na tacni“. Pre svega mu je i gen dao košarkašku visinu i figuru i najkraće – košarkaš je morao biti stvoren.

Ali nije baš tako. Marko Pecarski koji je prekjuče sa juniorskom reprezentacijom Srbije osvojio zlato na Evropskom prvenstvu u Letoniji i proglašen za najboljeg igrača tog turnira, bio najbolji strelac i skakač, možda je iskoristio pomenute prednosti, ali je do ovog nivoa mogao samo sam sebe da dovede. Kad je u pitanju dalji razvoj, stasavanje u seniorskoj košarci, tu će tek zavisiti sam od sebe, potpuna dominacija iz mlađih kategorija uopšte ne mora da znači ni približno takvu profesionalnu karijeru.

A Marko je dominirao od kad se u košarci pojavio. Prve korake napravio je, naravno, na košarkaškom kampu „Maxima“ na Zlatiboru koji je držao i drži njegov otac Miroslav, bivši košarkaš, koji je sa kadetskom i juniorskom reprezentacijom Jugoslavije bio evropski i svetski prvak u generaciji Divac, Đorđević, Rađa, Kukoč… Počeo je da trenira u Zemunu, tu je proveo punih pet godina, a od starta je odskakao od vršnjaka, uvek je igrao za neko starije godište od svog. Bio je dominantan i u nacionalnim selekcijama, na šampionatu Evrope za kadete (do 16 godina) 2016. bio je najbolji strelac, skakač i član najbolje petorke. Debitovao je za prvi tim Mege kad je imao 16 godina i tri meseca, januara 2017. otišao je u Bajern da se kali pod trenerskom palicom Saše Đorđevića, ali je ponuda Partizana da dođe i igra bila presudna da prvi profesionalni ugovor potpiše sa klubom gde je igrao njegov otac i za koji navija. Prva sezona bila je baš takva, adaptacija na seniorsku košarku nije ni najmanje laka, ni fizički, ni psihički. Od njega se svakako očekuje da bude predvodnik novih generacija koje bi srpsku košarku zadržale u samom svetskom vrhu, nesumnjivo je da za to ima i talenta i volje, u mlađim kategorijama osvojio je sve moguće, i timski i individualno i priznanja iz Rige definitivno zatvaraju jednu, a otvaraju drugu eru u njegovoj karijeri.

Rođen je 12. februara 2000. u Španiji gde je otac Miroslav tada igrao za ekipu Hihona. Nema hobi, što i nije čudno kada se zna kakve su sada obaveze čak i mladih sportista. Prirodna pozicija mu je „četvorka“, iako je kroz mlađe kategorije bio „primoran“ da igra „teškog centra“.