Marko Vidojković: Govornik

… ovim rečima se književnik i novinar Marko Vidojković obratio okupljenima na 30. „Protestu protiv diktature“, koji je završen ispred redakcije dnevnog lista Danas u znak „podrške našem listu i njegovom slobodnom izveštavanju“. Vidojković je prva javna ličnost koja se tokom mesec dana protestnih šetnji obratila okupljenima, a poziv je, kako je rekao, prihvatio sa zadovoljstvom jer je važno podržati „čuvare vatre“, koji su već danima na ulici i „održavaju duh protesta, ne dozvoljavajući ljudima da zaborave na nezadovoljstvo koje ih muči“.

Vidojković, čiji se roman „Kandže“ bavi građanskim protestima 1996/97. godine, poznat je po tome da bez zadrške, kako kaže, „upražnjava slobodu govora“. Upravo zbog toga i sam se susretao sa pritiscima na medije. NJegova emisija „390 stepeni“ emitovana na banjalučkoj televiziji ATV, u kojoj je ugostio uglavnom ličnosti koje se retko ili uopšte ne mogu videti na drugim televizijama, a koje su kritički govorile prema aktuelnoj vlasti, ukinuta je u septembru prošle godine.

„Jedini potpuno slobodan medij u Srbiji je internet. Ako upalimo sveću, pronaći ćemo i poneki dnevni list, poneki nedeljnik, jednu i po TV stanicu, koji su neutralni. Ali, zakoni tržišta su i pre Vučića medije gurnuli u provaliju gde ih na dnu čeka potpuni nestanak i jasno je da su mediji u ovom trenutku, kada su tako blizu dna, pre svega oruđe za spinovanje koje u svojim rukama drži vlast“, kazao je tom prilikom Vidojković, koji danas na televiziji Šabac zajedno sa novinarom Nenadom Kulačinom uređuje i vodi emisiju „Dobar, loš, zao“.

Rođen je 1. oktobra 1975. u Beogradu. Završio je Pravni fakultet. Pored romana „Kandže“, koji je imao pet izdanja i koji je kao jedna od najprodavanijih knjiga domaćeg autora, nagrađena priznanjem Zlatni bestseler, objavio je i knjige „Ples sitnih demona“, „Đavo je moj drug“, „Pikavci na plaži“, „Sve crvenkape su iste“, „Hoću da mi se nešto lepo desi odmah“ i „Kandže 2: Diler i smrt“.

Dobio je i Kočićevo pero i Vitalovu nagradu. Bio je urednik u časopisima Maxim i Playboy. Komponuje i svira bas-gitaru, a pevao je i u nekoliko pank bendova. U dokumentarnom filmu „Dugo putovanje kroz istoriju, historiju i povijest“ zajedno sa Miljenkom Jergovićem obišao je najpoznatija mesta iz bliže istorije bivše Jugoslavije.

Podržao je proteste „Ne da(vi)mo Beograd“. Ima malu ulogu u filmu „Stado“ Nikole Koje, koje se na satiričan način bavi partokratijom u Srbiji.