Marko Vujić: Srbija je najzagađenija u Evropi

U intervjuu agenciji Beta, Vujić je kazao da prema indeksu zagađenosti vazduha, Srbija, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina emituju više zagađenja iz svojih termoelektrana nego svih ostalih 46 evropskih zemalja zajedno.

„Kad se gleda statistički, mi smo po zagađenju vazduha na prvom mestu u Evropi, BiH je druga, a Severna Makedonija je na trećem mestu”, rekao je Vujić.

Na pitanje šta pokazuju merenja zagađenosti vazduha u poslednjih mesec dana, Vujić je kazao da specijalizovani sajtovi govore da je Beograd jedan od najzagađenijih gradova na svetu.

„Međutim, u mnogim manjim gradovima je gora situacija nego u Beogradu. U Valjevu imamo 175 dana godišnje kada je zagađenost vazduha veća od dozvoljene. U tom gradu je zagađenost pet puta veća nego što je to propisano zakonskim normama”, kazao je Vujić.

On je naveo da je zagađenost vazduha izuzetno velika i u Užicu, Nišu, Boru, Obrenovcu, Lazarevcu, Kraljevu, Smederevu.

Vujić ističe da je zagađenost najveća u jutarnjim i večernjim časovima, i da u tim periodima građani udišu čađ i PM10 i PM2.5 čestice koje su veoma opasne po zdravlje ljudi.

„Te nevidljive čestice ulaze u sve ćelije organizma i uzrok su najtežih oboljenja. Mi sada udišemo čestice ugljen-dioksida, sumpor-dioksida, ugljen-monoksida, metana, teških metala i zbog toga nam je zdravlje prilično ugroženo”, rekao je član Centra za ekološku politiku FPN.

Vujić je naglasio da prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji svake godine od posledica zagađenja vazduha premine 6.500 ljudi.

„Dakle, ove godine će najmanje dvostruko više ljudi umreti zbog zagađenog vazduha nego od posledica kovida-19, ali država, kao i godinama unazad, neće preduzeti nijednu preventivnu meru”, ocenio je on.

Na pitanje Bete zašto država preko medija ne informiše građane o zagađenosti vazduha, Vujić je kazao da svaka vlast pokušava da prikrije negativne posledice svog delovanja.

„Ministarstvo ekologije ne objavljuje te podatke, ali ih ima na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine. Međutim, Agencija je u poslednjih nekoliko dana pokušala da progura novo kvalifikovanje kvaliteta vazduha, tako što su podigli nivoe zagađenja”, kazao je Vujić.

Naveo je da je Agencija za zaštitu životne sredine nivo zagađenosti podigla sa indeksa 40 na koncentraciju 55 PM2.5 čestica.

„Odlučili su da reše problem zagađenja tako što su povećali dozvoljenu koncentraciju otrovnih čestica u vazduhu”, objasnio je Vujić.

Prema njegovim rečima, vlast je ovim potezom pokušala da dezinformiše stanovništvo Srbije o zagađenosti vazduha.

„Dobro je što su se ipak predomislili, jer je morala da se promeni Uredba o monitoringu vazduha. Oni to ipak nisu smeli da ozvaniče jer bi takva odluka u Briselu naišla na oštru osudu”, objasnio je Vujić.

Dodao je da bi bilo apsurdno i neozbiljno spuštati standarde kvaliteta vazduha u najzagađenijoj zemlji u Evropi.

Na pitanje Bete kakav je odnos nadležnih prema zagađenosti životne sredine, Vujić kaže da u poslednjih 30 godina nijedna vlast nije pokazala interesovanje za očuvanje životne sredine.

„Niko nije shvatio da je to investicija u zdravlje ljudi. Srbija je prilično dobro standardizovana kada je u pitanju životna sredina, ali se propisi apsolutno ne primenjuju”, rekao je.

Vujić je podsetio da je do pre neku godinu Srbija imala jedno ministarstvo za energetiku i zaštitu životne sredine, što je, kako je rekao, bio „protivprirodni blud”.

„Imali smo ministra koji je kroz energetiku zagađivao životnu sredinu, a istovremeno se, kobajagi, zalagao za očuvanje životne sredine”, rekao je Vujić.

Istakao je da je učinak prethodnog ministra ekologije Gorana Trivana više nego simboličan, a da je nova ministarka Irena Vujović „enigma”, jer još nije posetila nijedno mesto u kome građani trpe posledice zbog zagađenosti životne sredine.