Markov: Ako nam je prioritet obrazovanje onda ćemo sve ostalo podrediti školi

U serijalu razgovora Destinacija o posledicama pandemije, on je ukazao da je ova školska godina počela prilično konfuzno i podsetio da je većina srednjih škola počela da radi u „zelenom modu“, sa časovima od 45 minuta i punim odeljenjima.

„Evo dve nedelje kasnije smo u ‘žutom’, odnosno na kombinovanoj nastavi , dok su neke opštine onlajn, a dobijamo i različite matematičke formule kada se koje odeljenje isključuje iz nastave uživo“, precizirao je Markov.

Kako je predočio, sve to unosi konfuziju i komplikuje rad, “ ali se trudimo i nadamo da ćemo uspeti da izguramo do kraja školske godine“.

Takva situacija je verovatno mogla biti izbegnuta „da smo svi vodili računa kako se ponašamo“, ocenio je Markov, koji je poručio da se ne može očekivati od građana da vode računa o ponašanju, ako to sistemski nije rešeno.

Kako je napomenuo, „u situaciji kada ste tokom leta imali koncerte, festivale, utakmice koji se i dan danas održavaju, teško je bilo očekivati da možemo održati stabilnu epidemiološku situaciju“.

„Oni koji donose odluke morali su toga biti svesni“, rekao je on i protumačio da je sada sve stvar prioriteta.

„Ako nam je prioritet obrazovanje i da škole rade normalno, onda ćemo ove druge stvari podrediti školi. Ako škola nije prioritet , onda se dešava da imamo sve to što imamo“, konstatovao je Markov.

Njega ne čudi što smo sada u „žutom“, a pretpostavlja da ćemo morati u nekom trenutku da pređemo na „crveno“, odnosno isključivo na onlajn nastavu, „što je tek posebna priča“.

Pozivajući se na rezultate istraživanja o nastavi u vreme pandemije, koje je Forum beogradskih gimnazija sproveo tokom leta, Markov je ukazao da je otuđenost među učenicima postala ozbiljan problem.

Prema njegovom objašnjenju,“učenici sada imaju probem, jer je socijalizacija kao deo obrazovnog rada nedostajala cele prošle i dobar deo pretprošle školske godine“.

„Očigledno je da će i ova biti slična. Imali su dve nedelje da se druže na njihovo i naše zadovoljstvo, međutim sada smo opet u toj kombinovanoj nastavi, i ponovo su odeljenja podeljena“, kaže Markov.

„Pozitivnom“ stranom pandemije smatra to što nas je naučila da imamo pozitivan stav prema školi, uključujući i one učenike koji su u nju ranije odlazili „preko volje“.

„Negativno je to što mnogi među njima pokazuju znake depresije i anksioznosti. Slična situacija je i kod nastavnika, svakodnevni su pritisci rada sa grupama učenika u školi i onlajn, a tu su i privatni, pa i zdravstveni problemi, i sve nas to čini nervoznim i isrpljenim“, rekao je Markov.

Uveren je da će se negativni efekti pandemije osećati još dugo vremena pošto ona prođe, uz opasku da se u ovoj situaciji ne vidi svetlo na kraju tunela.

Rešenje, sa medicinske strane, vidi u tome da država ili vakcinu učini obaveznom za nastavnike ili da efikasnije promoviše vakcinaciju i poručuje da škole moraju biti stavljene u fokus.

„Nedopustivo je ono što se desilo u Kragujevcu, da samo par dana pošto su učenci srednjih škola prešli na kombinovanu nastavu bude održan koncert poznatog pevača, koji je okupio čitav grad. Kakvu poruku šaljemo deci i mladima – da su nam privreda, ekonomija, koncerti i zabava ispred obrazovanja“, upitao je Markov.

One koji tako razmišljaju poziva da se zapitaju ko će kreirati tu ekonomiju za desetak godina, ako učenici koji sada treba da pohađaju nastavu ostanu uskraćeni, i zaključuje da ćemo privredu sada možda sačuvati, ali da ćemo posledice trpeti dugoročno.

Kada je reč o ličnim utiscima o efektima i posledicama pandemije, kaže da je na njega izuzetno jak utisak ostavila spremnost starijih nastavnika da se edukuju i savladaju nove tehnologije, ali mu se čini da je država tu zakazala.

„Ona bi morala sada da obezbedi podršku u smislu obezbeđivanja tehničkih sredstava za rad, bržeg protoka interneta, veće digitalizacije učionica. To je izostalo i to je nešto o čemu bi moralo da se vodi računa“, rekao je Markov.

Prema njegovom viđenju, druga strana digitalizacije je činjenica da veliki broj dece ima ozbiljnih problema da savlada čak i osnovno gradivo, jer nisu u mogućnosti da jednako sa svim svojim vršnjacima prate nastavu, imajući u vidu da dolaze iz različitih socijalnih struktura.