Markov Grad je zapravo selo

List Pravda je 1940. godine na svojim stranama doneo priču o selu blizu Prilepa koje je u tim danima brojalo nešto više od 1.200 stanovnika. Ovo mesto je dobilo ime po Marku Kraljeviću i nazvano je Markov Grad.

Burni istorijski događaji doprineli su tome da se za taj kraj vezuju brojne legende. Na teritoriji Markovog Grada nalazio se veliki broj crkava, a o tome svedoče ruševine i temelji. Veruje se da ih je bilo 77, a u momentu pisanja teksta navodi se da su zubu vremena odolele samo četiri.

Po narodnom predanju svih 77 crkava podigao je Marko Kraljević u želji da okaje svoje grehe. Priča kaže da je Marko prilikom zidanja tvrđave bio bezobziran i da je u želji da što pre bude sagrađena primorao na kuluk sve stanovnike tog kraja. Nije mario za godine ljudi niti je imao obzira prema majkama sa malom decom.

Bebe su ostavljene na čuvanje starijim ženama, ali je tokom odsustva roditelja 77 beba umrlo. Osećajući krivicu zbog toga, Marko odlučuje da sagradi 77 crkava.

Pre 80 godina u Markovom Gradu živele su 254 porodice. Najveći broj stanovnika radio je u Prilepu i mnogi su tamo imali svoje prodavnice. Često su se devojke iz Prilepa udavale za momke iz Markovog Grada, dok u druga okolna sela nisu želele ni da kroče, a ne za njih da vežu sudbinu.

Veliki privredni polet Markov Grad doživljavao je u tim danima. Razvio se uzgoj duvana, a taj proizvod bio je na ceni.

Na ulicama su nicale zgrade, a male prizemne kuće od nepečenog ćerpiča su postale manje poželjna opcija za život.

„Na mesto niskih i mračnih kućica podižu se zgrade koje odgovaraju zdravstvenim i higijenskim uslovima. Umesto starih devojačkih sanduka uvode se šifonjeri i kredenci. U mnogim kućama već se spava na krevetima, a umesto gajda i duduka razležu se valcer i tango preko radio aparata“, piše list Pravda.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme piše o atmosferi na proslavi povodom ujedinjenja Crne Gore i Srbije koju su organizovali Crnogorci koji su živeli u Beogradu. Svečanost je održana u hotelu „Bristol“.

Prisutni su se kroz govore podsetili značaja tog istorijskog trenutka kada se odigralo ujedinjenje.

„Ceo program proslave ovog datuma bio je čisto nacionalan i tom prilikom je konstatovano nacionalno jedinstvo Crne Gore i Srbije sa svim srpskim krajevima i čvrsta povezanost u državnoj zajednici. Konstatovano je da političko i nacionalno ujedinjenje treba da služi kao baza za kulturno i ekonomsko ujedinjenje svih naših krajeva“, piše list Vreme.

List takođe piše da su svi pokušaji usmereni na rušenje ovog jedinstva bili osujećeni i navodi da su kreatori tih ideja „ljudi koji nikoga ne predstavljaju i koji ne mogu ni u čije ime da govore“.

Više o tome može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.