Marković (SPS): Srbija u EU najranije 2035. godine

Marković je podsetio na izjavu predsednika Francuske Emanuela Makrona da EU ne planira uskoro da primi Srbiju u svoje članstvo.

Kada se planira proširenje EU, obično se predvidi pri kraju tog budžetskog procesa da se stvore sredstva za novu članicu, rekao je Marković u serijalu razgovora Agreman.

Pošto u ovom sedmogodišnjem periodu, koji se završava 2027. godine, nema predviđenih sredstava za novo članstvo, on smatra da bi bilo vrlo teško zamisliti da Unija prekrši tu birokratsku proceduru.

Uz konstataciju da je EU izuzetno spora i birokratska, Marković je precizirao da je 2035. godina najraniji rok za priključenje, jer se tada završava drugi sedmogodišnji budžetski ciklus.

„Za moj život to nema veliki značaj, jer tada ću biti veoma star“, napomenuo je on i ukazao da ljudi gube poverenje u EU.

„Ne vidi se da EU neposredno utiče na život svojih građana“, objasnio je Marković, ali je poručio da to nije tačno.

Prema njegovim rečima, EU mnogo ulaže u svoje građane, u obnovu gradova, zaštitu manjina.

On smatra da su svi mali egzotični narodi koji su ostali po Evropi, ostali zahvaljujući obilatim evropskim fondovima.

„Ono što je dobro u evropskim integracijama jeste da naše ustanove približavamo evropskim standardima, bili članica EU ili ne“, istakao je Marković i predočio da je cilj evropeizacija svih naših standarda.

Formalno članstvo je dobra stvar, pogotovo što se tiče obrazovanja, zaštite ljudskih prava, ali on misli da će biti važno i ako uspemo da napravimo evropske standarde u svim sferama života.

Povodom činjenice da je Brisel najveći donator Srbije, ali da Beograd često u prvi plan stavlja Peking i Moskvu, Marković je izjavio da EU „daje nespretno i birokratski svima“, svakoj zemlji u procesu evropskih integracija, „bez ikavih sentimentalnih ispada“.

Prema njegovom viđenju, kada ti Kinezi i Rusi daju, oni kažu da je to „bratska pomoć“, a ljudi više cene nešto što je „bratska pomoć“, nego nešto što je birokratski dodatak za problematične rođake u zadnjem dvorištu Evrope.

Marković je ocenio i da kosovskim Albancima odgovara zastoj u dijalogu sa Beogradom, jer je predsednik Kosova Hašim Tači „pregovarač koji je izgubio svaki kredibilitet“.

On je uveren da „sponzori“ Prištine iz međunarodne zajednice „žele pregovarača sa autoritetom i spremaju se za lidera pokreta Samoopredeljenje i bivšeg kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

Kako je protumačio, Kurti je pravi pregovarač i nisu hteli da se oslabljeni Tači obaveže na nešto što, s jedne strane, može biti breme, a s druge strane može biti odbačeno.

Marković tvrdi da su Albanci odgovorni za blokiranje pregovora sa Srbijom, dok je Beograd bio kooperativan, ali priznaje da se ulazi „u neobičnu fazu“.

Prema njegovom obrazloženju, neko ko želi da podrži Albance, verovatno je razumno prepostavio da bi pregovore trebalo da vodi čovek sa apsolutnim autoritetom među Albancima, „a to je, po svoj prilici, Kurti“.

Govoreći o kampanji Beograda, čiji je cilj da što više država povuće odluku o priznavanju nezavisnosti Kosova, Marković je ocenio da se radi o „genijalnom izumu“ ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića.

Ideja otpriznavanja je bila da se broj zemalja koje priznaju Kosovo obori ispod polovine članica Ujedinjenih nacija.

Ako bi brojali ljude, više od dve trećine čovečanstva ne priznaje Kosovo, uključujući ogromne zemlje kao što su Kina, Indija, Brazil, Rusija, izjavio je on i naglasio da je na Dačića „veoma ponosan“.

Marković je rekao da je ono čega su se kosovski Albanci odrekli, u pripremi za propale pregovore u Vašingtonu, zakazane za 27. jun, „mnogo više od naše borbe za otpriznavanje“.

Odrekli su se zahteva za članstvo u međunarodnim institucijama, a mi smo se odrekli samo akcije koja je štos, lukav diplomatski trik, zaključio je Marković.