Marlen Ditrih dolazi u Jugoslaviju

Kako prenosi list Pravda, na kongresu filmskih tehničara u Berlinu, Egert i Hajmar prikazali su publici svoje najnovije radove na snimanju filmova u boji, što predstavlja veliki napredak na polju kinematografije.

Novi “pantanhroni” sistem predstavlja fotografisanje u tri boje. Ovaj sistem ima tu prednost da ne traži više svetlosti pri snimanju i projekciji, upotrebljiv je na svakoj projekcionoj mašini kao i običan film i nosi na sebi tonske znakove.

“Trenutno” postoji već nekoliko vrsta filma u boji, ali to još uvek nije pravi, nego bojadisani film. Sistemi kao tenikolor i slični imaju doduše prilično sličnosti sa prirodom, ali su skupi i mračni, zato što je sloj na filmskoj traci debeo i ne propušta dovoljno svetlosti.

Princip ovog novog otkrića je takav da se prilikom razvijanja crno-beli sloj filma pretvara u plavozeleni, a dvostruki sloj daje crveni i žuti ton, čime se dobija slika u boji.

Džoana Kraford primila je od jednog obožavaoca iz Njujorka ljubavno pismo pisano rukom, koje ima, ni više ni manje, nego 312 stranica. Može se mirno reći da je to najduže ljubavno pismo na svetu.

Obožavalac, čije je ime Džon, a prezime nepoznato, opisao je kako je pratio celu njenu karijeru, i kako poznaje njene uloge od prve do poslednje, dok je samo pismo pisao punih 19 noći.

Krafordova, koja “u ovom trenutku” snima film “Sjajni časovi”, imaće dovoljno lektire za sve vreme snimanja, prenosi stalni dopisnik lista Pravda.

Na putu koji vodi iz Horesta u Montie u Londonu pronađen je jedan mladi Englez u veoma teškom stanju. Nakon što je primljen u bolnicu, doktori su pokušali da saznaju ko je on, ali mladi čovek nije mogao da objasni ko je, sem da se zove Peter.

Kod njega nisu pronađene nikakve isprave iz kojih bi se mogao utvrditi njegov identitet. U jednom džepu nađena je vizit-karta jednog restorana iz Plimuta, dve stare ulaznice za bioskop, kao i dve fotografije- jedna koja prikazuje njega u kupaćem kostimu, a druga u društvu jedne devojke.

Sledećeg dana mladić je izjavio da mu se čini da se zove Erikson. Mister Naš, britanski konzul u Abvilu, trudi se da utvrdi ko je taj čovek, ali to mu do sada nije pošlo za rukom, prenosi list.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Govoreći o budućoj politici nove Čehoslovačke Republike ministar spoljnih poslova Hvalovski je rekao: “Moja je ambicija da sledim primer Jugoslavije i da političke i ekonomske odnose između Italije i Čehoslovačke postavim na isti stepen delotvornosti i srdačnosti, koja postoji u italijansko-jugoslovenskim odnosima”, prenosi list Vreme.

Iz reportaže Olge Horoting saznajemo da će Marlen Ditrih sledeće godine obići Jugoslaviju, dok je “trenutno” u Parizu gde će snimiti svoj sledeći film. Ona je nedavno potpisala ugovor sa producentima Forester i Paran, a kako objašnjava ovaj film će biti- tipičan francuski. Njen omiljeni film jeste “Žena je đavo”.

Kako prenosi stalni dopisnik lista, “Dejli Telegraf” iz Londona je ovih dana objavio jedan zanimljiv članak profesora melburškog fakulteta Inez Dadsvel.

Ona u tom članku kaže kako bi Australijanci potukli rekord u jedenju kada bi se takve utakmice priređivale. Dva Australijanca uspeli su da jedu bez prekida od pet sati izjutra do kasno u noć. Za to vreme pojeli su 50 funti mesa od kengura, dva australijska noja i bezbroj jaja. Jedan od ove dvojice, koji ima svega 15 godina, uspeo je da pojede samo za jedan obrok gusku, dve ćurke, ogromnu kornjaču i 50 nojevih jaja.

Iz Londona stiže još jedna zanimljiva vest o novoj ustanovi, “visokoj školi za ljubav”.

Ova ustanova je, u stvari, neka vrsta instituta za savetovanje o bračnim pitanjima, gde razna lica drže predavanja, a posle svakog govora nastaje diskusija.

Zanimljivo je da su dosad svi govornici u toj ustanovi konstatovali da im je brak srećan. Zato smatraju da mogu davati dobre savete drugim ljudima, prenosi Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.