Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama obećao je u jučerašnjem govoru posvećenom situaciji na Bliskom istoku da će njegova administracija pružiti podršku novim vlastima u Egiptu i Tunisu, što predstavlja reakciju na kritike dela svetske javnosti da SAD nisu blagovremeno podržale narodne pobune u tim državama.
On je najavio da će Sjedinjene Države i Zapad izdvojiti milijarde dolara za zemlje Bliskog istoka koje budu poštovale demokratske principe, što su britanski analitičari uporedili sa pomoći koja je data nekadašnjim komunističkim državama na istoku Evrope posle pada Berlinskog zida.
U najznačajnijem govoru o Bliskom istoku od javnog nastupa u Kairu 2009, kada se založio za otvaranje novog poglavlja u odnosima između SAD i muslimanskog sveta, Obama je naglasio da narodne pobune u arapskom svetu ukazuju na značaj demokratije i potrebu poštovanja ljudskih prava. On je kazao da je posle rata u Iraku i ubistva vođe Al Kaide Osame bin Ladena i ustanaka u arapskom svetu došao trenutak da SAD „okrenu novi list“, te da ekonomska pomoć predstavlja sredstvo za uspostavljanje demokratskog sistema. Između ostalog, kazao je da će na predstojećem samitu u Parizu snažno apelovati na lidere G-8 da izdvoje novčana sredstva za pružanje podrške zemljama Bliskog istoka. Obama je, takođe, izrazio nadu da će Izraelci i Palestinci prevazići višedecenijske nesuglasice i postići mirovni sporazum. On je najavio da će o toj temi danas razgovarati sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.
Američki predsednik je izrekao oštre kritike na račun Irana i Sirije, gde su na vlasti režimi koje Bela kuća smatra autoritarnim. Takva retorika usledila je dan nakon što je Obama potpisao ukaz o uvođenju sankcija predsedniku Sirije Bašaru al Asadu i šestorici njegovih saradnika, uključujući ministra unutrašnjih poslova Mohameda Ibrahima al Šaara i ministra odbrane Alija Habiba Mahmuda, zbog primene sile nad učesnicima protesta koji su izbili polovinom marta.
U dokumentu Bele kuće se navodi da će na taj način biti pojačan pritisak na Vladu u Damasku da okonča nasilje i pokrene reforme u cilju uvođenja demokratskih principa kojima će biti garantovana osnovna prava građanima te države. Embargo podrazumeva zamrzavanje svih sredstava u vlasništvu Asada i ostalih ljudi sa spiska na teritoriji SAD, te zabranjuje američkim građanima da posluju sa njima. Bela kuća je sličan korak preduzela u aprilu, kada su sankcije uvedene dvojici rođaka sirijskog predsednika i još jednom zvaničniku u Damasku. Iako se potezi američkog predsednika doživljavaju kao simbolični, budući da Asad i njegovi saradnici imaju malo sredstava u SAD, poznavaoci prilika ocenjuju da Obamina administracija na taj način poručuje svetu da više nije spremna da toleriše ponašanje sirijskog lidera, koji je u prošlosti doživljavan kao ličnost koja će sprovesti istinske reforme.
Ahmadinežad i Kim noćne more
Prema mišljenju komentarke Bi-Bi-Sija Kim Gatas, Vašington smatra da je Asad lično odgovoran za primenu nasilja nad demonstrantima. „Nije čest slučaj da SAD uvode sankcije predsedniku jedne države. Severna Koreja i Iran se nalaze na listi država koje sponzorišu terorizam i suočene su sa snažnim embargom. Kim Džong Il i Mahmud Ahmadinežad predstavljaju noćnu moru za Vašington, ali nisu uvedene sankcije protiv njih lično. Stoga, Asad se sada nalazi u društvu libijskog vođe Muamera el Gadafija i predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka“, ocenila je Kim Gatas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
