Martin Šulc:Za radni narod

Predstavljajući svoju političku platformu, on je rekao da će se boriti za veću jednakost da bi se savladale „duboke podele“ u zemlji. Takođe je obećao da će biti zaštitnik „radnog naroda“, te da će se boriti protiv populista. Kako je naveo, Socijaldemokratska partija (SPD), čije je vođstvo takođe preuzeo, predstavljaće „bedem protiv neprijatelja demokratije“.

Nakon objave njegove kandidature, ankete javnog mnjenja su ukazale da SPD uživa najveću popularnost od 2013. Kako se navodi, SPD bi na izborima dobila 28 odsto glasova, dok bi Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) kancelarke Angele Merkel poverenje ukazalo 34 odsto birača. Međutim, ako bi glasači mogli direktno da biraju kancelara, prevagu bi definitivno odneo Šulc u odnosu na Merkelovu, budući da je polovina ispitanika rekla da bi u tom slučaju podržala njega.
Uprkos ovakvim prognozama, u CDU kažu da su uvereni da će Merkelova osvojiti i četvrti mandat, budući da smatraju da Šulc u domaćoj politici nema mnogo iskustva, te ga ne vide kao previše jakog rivala aktuelnoj kancelarki.

Martin Šulc je rođen 1955. u Virselenu, na granici između Nemačke, Belgije i Holandije. U mladosti je bio na dobrom putu da postane profesionalni fudbaler, ali ga je u tome sprečila ozbiljna povreda kolena, nakon čega je napustio školu. Tada je imao problema s alkoholom. Posle oporavka je radio kao prodavac knjiga, a onda se oprobao kao lokalni političar u rodnom mestu. Od 1980. je antialkoholičar, a šest godina kasnije je sa samo 31 godinom postao najmlađi gradonačelnik u Severnoj Rajni-Vestfaliji. U EP ulazi 1994, a na putu ka najvišoj poziciji mu je pomogla svađa s tadašnjim italijanskim premijerom Silviom Berluskonijem.

Šulc je tada ukazao da bi predsednik italijanske vlade mogao da se suoči sa sukobom interesa zbog njegove ogromne medijske imperije. Berluskoni je odgovorio da Šulc treba da ide na audiciju za filmsku ulogu lidera koncentracionog logora. Nakon te svađe Šulc postaje poznato ime u Nemačkoj. Predsednik EP-a postaje 2012. Godinu dana kasnije ga je Partija evropskih socijalista imenovala za kandidata za predsednika Evropske komisije, ali je prevagu odneo Žan-Klod Junker.

Oženjen, otac dvoje dece, u slobodno vreme voli da čita, sluša muziku i gleda filmove. Napisao je nekoliko kritika istorijskih filmova. Ni strast prema fudbalu nije izgubio. Govori engleski, francuski, španski, italijanski i holandski.