foto: Srđan Veljović„Reakcija zapada i Evrope bila je dosta opuštena pre osam godina kada je rat počeo. Prema Putinu, razlog rata je to što je Ukrajina nacistička zemlja, ali kako onda nije nacistička za Srbiju. Kako Ukrajina može predstavljati opasnost Rusiji kada nema nijednu desničarsku stranku u svom parlamentu“, ocenio je Marko Martinjuk, zamenik ambasadora Ukrajine u Srbiji na tribini koja je večeras održana u Novom Sadu pod nazivom „Rat i brat; Koja je tvoja crvena linija?“, kojom je obeležen Dan pobede nad fašizmom.
Martinjuk je naglasio da je predsedniku Rusije „nacista svako ko je protiv njegovog režima“, optuživši rusku vojsku da u toj zemlji trenutno vrši zločine poput nacističkih zločina, i da zbog toga Rusija trenutno predstavlja opasnost po Evropu.
Predstavnik ruske dijaspore i član neformalne grupe „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata“ Peter Nikitin rekao je da ta grupa ima više od 2.000 članova koji organizuju proteste, kontrapropagandu ili jednistavno ne ćute „i to je borba protiv fašizma“.
Rekao je da svaki kulturan Rus voli Ukrajinu i da su priče o zločinima Ukarajinaca prema Rusima obična kleveta i naveo da niko u Ukrajini nije stradao zato što je Rus.
Dodao je da Srbi koji podržavaju Putina misle da ih na to „obavezuje ljubav“ zbog stvari iz prošlosti, za koje su zahvalni i Ukrajinci, i naglasio da bez Ukrajine ne bi bilo Rusije.
Novinar Boris Varga rekao je da je Rusija u poslednjih osam godina napredovala prema neototalitarizmu, te da i u toj zemlji postoje ljudi koji su izmanipulisani, na isti način kako su ljudi na ovim prostorima izmanipulisani od strane medija tokom ratova devedesetih godina.
„Putin fašistički doživljava Dan pobede nad fažizmom, s obzirom da ga svake godine obeležava vojnom paradom, a u međuvremenu se pojavio i slogan – zajedno možemo ponovo. Putinizmu se mora stati na kraj“, istakao je Politikolog Radivoje Jovović.
Na pitanje kakvim kursom očekuje da će se kretati politika Srbije u odnosu na krizu u Ukrajini, on smatra da će, u pogledu uvođenja sankcija, one biti uvedene pre ili kasnije, te da je Srbija na istorijskoj prekretnici.
O odnosu Srbije, predsednik NUNS-a Željko Bodrožić kazao je da je ovde razvijen antievropski i antiamerički diskurs, naročito nakon dolaska naprenjaka na vlast, naglasivši da veruje da danas ima više pristalica Ratka Mladića, nego na dan njegovog hapšenja ili krajem prošlog veka.
Međutim, iako smatra da postoji mogućnost da Srbija, kako kaže, bude ovoga puta na pravoj strani istorije, Bodrožić je skeptičan jer smatra da će se tako nešto dogoditi isključivo iz sebičnog razloga. Izveštavanje domaćih medija o aktuelnom vojnom sukobu Ukrajine i Rusije prokomentarisao je kao nastavak propagande koja traje gotovo tri decenije.
„Imamo posla sa mašinerijom koja stvara kult Vladimira Vladimiroviča Putina (predsednika Rusije, prim. a.). Pozvan sam danas u gradsku kuću da proslavim Dan pobede, ali ja to nisam mogao sa Vučevićem. Navijam za to da budemo na pravoj strani istorije“, rekao je Bodrožić.
„U ovakvim situacijama, istorijski, treba povući crvenu liniju i okrenuti se činjenicama. Desio se napad Rusije na Ukrajinu, rat u kojem stradaju Ukrajinci i Ukrajinke. Često se može čuti formulacija da je u pitanju rat Rusije sa Sjedinjenim državama, a da je Ukrajina kolateralna šteta u tom ratu. To je bolesno i govori nam o tome da smo trenutno u velikom društveno-političkom problemu“, poručio je pozorišni kritičar, teatrolog i profesor Ivan Medenica.
On kaže da je to samo jedno od pitanja oko kog u našem društvu ne postoji konsenzus, poput pitanja o tome šta se ovde događalo 1941, 1945. i 1999. godine.
Govoreći o „cancel culture“, odnosno bojkotu kojem su izloženi ruski umetnici, on je rekao da to ima puno loših strana, te da je među ruskim umetnicima veliki broj časnih ljudi, koji nisu pristalice Vladimira Putina. Isti odnos prema umetnicima koji nisu među živima, poput kompozitora Čajkovskog, nazvao je „besmislenim“.
Advokat Vladimir Beljanski kaže da će se fokus politike Evropske unije prema Srbiji prebaciti na stav naše zemlje prema Rusiji i Ukrajini, zbog čega postoji opasnost da će drugi segmenti usaglašavanja biti zanemareni.
„Ako pogledamo sve izveštaje Evropske unije, najveći je broj primedbi na pravosuđe i vladavinu prava. Neće promena ustava ništa sama promeniti u pogledu pravosuđa. Bojim se da će stavovi Srbije po pitanju Ukrajine biti stavljeni u fokus, dok će unutrašnja pitanja otići stepenik ispod, što Vučiću ide na ruku“, rekao je Beljanski.
Tribinu, u organizaciji Novog optimizma, moderirala je novinarka Marina Fratucan.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
