Martinović: Poslanici će morati da odgovaraju na pitanja novinara

On je rekao da nije suština u novčanom kažnjavanju poslanika, već da se unapredi politička kultura.

„Mi poslanici bez obzira kojoj partiji pripadamo ne smemo jedni u druge da gledamo kao neprijatelje i ljude koje treba istrebiti. Mi smo samo poltički protivnici i cilj kodeksa je da spreči da parlament bude „gladijatorska arena“ i mesto za uvrede, psovke i bilo kakvu mržnju“, naveo je Martinović.

On je upozorio poslanike da mogu narednih dana da očekuju „medijsku histeriju od onih kojima ne valja ništa, zato što dolazi od Srpske napredne stranke“, i tu pomenuo, kao i više puta kasnije „medije koje kontroliše Dragan Đilas“. Objasnio je i da Kodeks ponašanja poslanika ima tri osnovna cilja, od kojih je prvi da se unapredi politička kultura u samoj Skupštini, jer ne sme više da se na političke neistomišljenike gleda kao na neprijatelje, nego treba da se razgovara civilizovano, kulturno, bez zadiranja u lični život, „da parlament nikad više ne bude poprište onakvih scena i izjava u i ispred Skupštine kakve su viđane u sazivu od 2016-2019. godine“.

„Želeli smo da povučemo „crvenu liniju“ – gde je granica dokle da idete protiv onih koji ne misle isto što i vi. Jedan od ciljeva kodeksa je da se svi poslanici odgovorno ponašaju prema sredstvima javnog informisanja , da na postavljena pitanja daju odgovore ako ih znaju i da poslanici budu otvoreni prema građanima, da budemo njihov servis. Nećemo više smeti da bežimo od građana i da se sakrivamo, već ćemo morati da budemo predstavnici svih građana Srbije, a ne sami poltičke partije. Građane ćemo morati da stavimo u fokus pažnje i da se sa dužnom pažnjom ophodnimo prema zaposlenima u skupštini, jer bez njih naš posao ne bi bio moguć. Da ih poštujemo i kažemo dobar dan“, objasnio je Martinović.

On je dodao da je kao predsednik radne grupe za izradu kodeksa prihvatio svih osam amandmana koje je podneo njegov stranački kolega Vladimir Orlić.

Predloženim amandmanima Kodeks se u potpunosti usklađuje sa preporukama GRECO. Uvodi se Komisija za etiku, predviđa institut poverljivog savetovanja, uvode se obuke i precizna podela nadležnosti, uz jasnu ulogu Agencije za sprečavanje korupcije i obezbeđenu usklađenost sa Zakonom o sprečavanju korupcije. Time se ispunjava još jedna međunarodna obavezu Srbije, ali najvažniji rezultat jeste što se ovakvim Kodeksom postavljaju standardi parlamentarizma u Srbiji više nego ikada ranije.

Poslanici vladajuće koalicije tokom rasprave najavili su da će podržati usvajanje etičkog kodeksa o kome će glasati u četvrtak. Čulo se da se na kodeksu radilo još u vreme kad su vlast bile demokate ,a predsednik administrativnog odbora Nenad Konstantinović ,ali da nisu uspeli da se usaglase. Poslanici vlasti istakli su i da usvajanjem kodeksa više neće moći da se dogodi da neki poslanici upadaju u kabinete predsednika parlamenta, da unose kamenje, fizički se obračunavaju i šire fašizam. Upozoreni su i mediji da je crnogorski parlament pozajmio srpski nacrt kodeksa i da ga je usvojio 2019. godine, ali da kada sutradan neko počne da priča da je Srpski parlament prepisao crnogorski kodeks da se zna da je to nije tačno.

Mirsad Hodžić,poslanik Stranke demokratske akcije Sandžaka najavio je da poslanička grupa Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka ne samo da neće podržati taj predlog, nego neće ni na koji način da učestvuje u procesu njegovog usvajanja. On je ocenio da predloženi Kodeks ponašanja poslanika ima više problematičnih odredbi kojima se pokušava ne samo sprečiti sloboda govora i javne reči, posebno predstavnika opozicije, nego predstavlja i obračun sa političkim neistomišljenicima, što je štetno za parlamentarizam.

„Mi smo protiv normi u Kodeksu koje urušavaju slobodu govora, a koje će parlament pretvoriti u politički sud protiv mišljenja, sud koji ne predviđa pravo žalbe na presudu. Strahujemo da će se odnositi na kritičku reč i mišljenje. Ko će sprovoditi kontrolu poštovanja Kodeksa“, zapitao je Hodžić, upozoravajući da će njegovo usvajanje omogućiti nekim poslanicima vladajuće većine da se „igraju tužioca protiv onog sa čijim mišljenjem se ne slažu“.

Prema njegovim rečima ovaj Kodeks se ne može smatrati korakom napred ka integracijama u Evropsku uniju, nego kao nastavak obračuna sa neistomišljenicima.