Kada je Putin najavio da će tražiti i treći mandat, mnogima je bilo jasno da to nije dobra odluka, jer se strahovalo da će u Rusiji zavladati politička represija.
To se zapravo i desilo usled rata sa Ukrajinom, pripajanja Krima i međunarodnih sankcija uvedenih protiv Rusije 2014. Nešto ranije, 2012. godine, baš kad je Putin po treći put pobedio na predsedničkim izborima, na scenu stupa politička i feministička pank grupa Pussy Riot.
Već tada privlače svetsku pažnju svojim performansom u Katedrali Hrista Spasitelja, u kojoj su, s fantomkama na glavi, otpevale pesmu „Device Marija, Majko Božija, oteraj Putina“, želeći da ukažu na tendenciju pretvaranja crkve u ideološku instituciju Putinove vlasti.
O hapšenjima nakon toga, policijskoj torturi u Rusiji, zabrani izlaska iz zemlje, političkom aktivizmu, ali i o Srbiji, govori nam Maša Aljohina, jedna od članica Pussy Riot koja je, sa Nadeždom Tolokonikovom i Jekaterinom Samutsevič, provela dve godine u zatvoru zbog nečega što je zapravo trebalo kvalifikovati kao prekršaj. Povod za razgovor je predstojeći nastup ove grupe na Međunarodnoj nedelji civilnog društva u Beogradu.
– Kad smo otpevale tu pesmu, niko nije bio uhapšen, ali kad smo napravile spot, pokrenuli su krivični postupak i provele smo dve godine u zatvoru pod optužbom za huliganizam motivisan verskom mržnjom – priča Maša Aljohina. Performans u Katedrali objašnjava kao protest protiv represije vlasti kojoj, međutim, sada i crkva daje legitimitet.
– Tada je patrijarh Kiril podržao Putina. Imao je neke sulude izjave, na primer kako je Putin promenio istoriju Rusije i usmerio je ka boljem putu. Krajnje čudno da ga podržava Crkva ako je poznato da je ona svojevremeno bila pod velikim pritiskom KGB-a, čiji je Putin bio agent – ističe Aljohina.
Socijalno-ekonomska nesigurnost koja je zavladala usled svih političkih dešavanja u Rusiji dovela je i do urušavanja demokratije i ljudskih prava, a jedna od posledica je sve brutalniji odnos policije prema građanima i građankama. Tokom dve godine provedene u zatvoru, kako kaže, nije bilo fizičkog nasilja prema njima, ali jeste prema drugim zatvorenicima. O tome počinju glasnije da govore po izlasku iz zatvora, i da provociraju svojim političkim aktivnostima. Jednu od poslednjih zapaženih akcija izvele su prošle godine na Svetskom fudbalskom prvenstvu, kada su obučene u policijske uniforme prekinule finalnu utakmicu Hrvatska-Francuska.
– Htele smo ne samo da provociramo, kako kažeš, nego da skrenemo pažnju ljudima u svetu na to što se dešava u našoj zemlji. Akcija s policijskim uniformama je poziv za slobodu političkih zatvorenika. Ima na desetine njih koji su u zatvoru zato što su politički aktivisti, opozicionari, neki samo zato što su javno govorili protiv vlasti – navodi Aljohina. Ona je zajedno sa još nekim članicama grupe pokrenula i projekat Zona prava, kroz koji pružaju pravnu pomoć političkim osuđenicima i prate njihov tretman u kazneno-popravnim ustanovama.
Nakon odležanih 15 dana zatvora zbog akcije na utakmici, članice Pussy Riot nastavljaju sa akcijama i umetničkim performansima.
– Nastavljamo sa različitim akcijama. Zato sada pričam s tobom iz Crne Gore, a ne uz Rusije, iz koje mi nije dozvoljeno da izađem – haha. O ludoj hrabrosti da prekrši zabranu izlaska iz zemlje, posle čega su gotovo izvesni problemi sa državnim organima, kaže:
– Kad ste aktivista, uvek očekujete probleme, ali to nije razlog da stanete. Prvo zato što je zabavno, a drugo, kad radiš nešto u šta čvrsto veruješ, ništa ne može i ne treba da te zaustavi – ističe ona.
A da se bore za prave vrednosti uverava ih i masovna podrška koju su dobile još kao političke zatvorenice. U to vreme su i naše Žene u crnom protestovale ispred Ruske ambasade u Beogradu zahtevajući slobodu članica Pussy Riot, uz transparente „Stop Putinovoj tiraniji“ i „Svi smo mi Pussy Riot“. Zanimljiva je, međutim, javna podrška Pola Makartnija.
– Da, Putin je prijatelj s Bitlsima i Polom Makartnijem, a Makartni podržava nas. Pravo je čudo zapravo to što nam se dogodilo, nismo očekivale da će toliko ljudi sa različitih strana sveta biti uopšte svesni toga što nam se dešava, da će nas podržati i glasno isticati da je naš angažman politički i da nas treba osloboditi. Sada ta podrška ide dalje za ljude kojima je potrebna – kaže Maša.
Iz Srbije, s druge strane, dolazi masovna podrška Putinu.
– Videla sam da je puno ljudi podržalo Putina prilikom njegove posete Srbiji. To je jako pogrešno, razumem svu tragediju vaše prošlosti, situaciju na Kosovu… Međutim, ono što bih ja rekla i što će ujedno biti poruka našeg performansa koji ćemo izvesti u Beogradu, jeste da ima puno različitih političkih opcija, ali da Putin nije dobar izbor. On je osoba koja anektira teritorije drugih zemalja, osoba koja je odgovorna za politička ubistva, za trovanja ljudi… – navodi Maša. Ona dodaje i primer Crne Gore, „koja je tik uz Srbiju“, gde je ruska vojna služba pripremala preraspodelu moći, ali „nisu uspeli“.
– To su samo skorašnji primeri u istoriji naše zemlje, mi dolazimo samo da pokažemo šta se nama kao grupi dogodilo, a vi treba da odlučite da li to želite u svojoj zemlji – zaključuje Aljohina.
Od policajke do aktivistkinje
Maša Aljohina je autorka knjige „Dani nemira“, koja je delimično napisana u zatvoru. U njoj govori o uslovima u ruskim zatvorima poredeći ih sa starim sovjetskim gulazima. O knjizi će biti reči i u Beogradu na Međunarodnoj nedelji civilnog društva, a u vezi s tim Maša nam otkriva jednu zanimljivost. Knjigu je, naime, uredila devojka koja je sa 19 godina otišla da radi u policiji, uverena da će se tako boriti za pravdu. Posle dve godine uvidela je da nema pravde u sistemu i rešila da napusti policiju. Sada je aktivistkinja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
