Maske suvišne, kraći boravak napolju – najbolje rešenje kad je vazduh zagađen

Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kaže za Danas Online da je osnovni činilac zbog kojeg je uopšte došlo do ove epizode zagađenja porast atmosferskog pritiska i period bez vetra i kiše.

– Samim tim stvaraju se uslovi kao da se nalazimo pod staklenim zvonom i sve što se emituje u prizemnim slojevima atmosfere, tu se i zadržava, koncentracije raznih čestica rastu, a kvalitet vazduha samim tim opada – objašnjava Šoštarić i dodaje da se Gradski zavod za javno zdravlje pre svega bavi monitoringom, ali i da im je jasno već iz iskustva kad otprilike dolazi do pogoršanja kvaliteta vazduha.

Šoštarić kaže da nije tako jednostavno prognozirati aerozagađenje jer mnogo faktora utiče na kvalitet vazduha. Tu postoji takozvani prizemni sloj atmosfere koji menja svoju visinu, zatim atmosferski pritisak, vetar itd. Može da se desi da se vrlo lako promaši, a u Srbiji trenutno ne postoje modeli koji prave prognozu aerozagađenja.

– Jedino što imamo je monitoring, gde na svakih sat vremena izbacujemo indeks kvaliteta vazduha na osnovu podataka iz prethodnog sata. Taj kvalitet varira od „odličnog“ do „jako zagađenog“, i upravo to i jeste ideja sa našom internet stranicom Beoeko.com. Svako može da se informiše, na raspolaganju ima aktuelnu informaciju u datom trenutku i shodno tome može da prilagodi svoje ponašanje. Nisu to alarmantne stvari, ali ukoliko želite da idete na džoging, a vazduh je zagađen ili jako zagađen, vi imate tu informaciju i – izbor je na vama, navodi Šoštarić.

On takođe ističe i da nije smisleno porediti gradove na globalnom nivou u datom trenutku.

– Negde je drugačiji pritisak, negde je drugo doba dana. To interaktivno poređenje je samo jedan prikaz sposobnosti internet tehnologija, da se da veliki broj podataka u realnom vremenu, ali stvara neku, mogu slobodno da kažem, potpuno pogrešnu sliku – naglašava Šoštarić.

Prema njegovim rečima, ocena kvaliteta vazduha se po uredbi u Srbiji, koja je identična sa uredbom EU, obavlja na godišnjem nivou i upravo je u 2019. ocenjen vazduh za 2018. godinu. Šoštarić objašnjava da samo na taj način i ima smisla porediti gradove po zagađenju vazduha.

Na pitanje šta građani mogu da urade kako bi se zaštitili od povećanog zagađenja vazduha, Šoštarić kaže da na internet stranici Beoeko uz ocenu kvaliteta vazduha daju i preporuke za ponašanje, kako opštoj populaciji, tako i ranjivim grupama.

– Svakako se ne preporučuju nikakve maske, jer one ne mogu da doprinesu očuvanju javnog zdravlja, već samo podižu paniku među građanima. Stariji i deca, kao i osobe sa oboljenjima srca i pluća, mogu da prate eventualnu pojavu simptoma kao što su kašalj, otežano disanje, a dodatno i pojavu lupanja srca i neuobičajenog osećaja umora. Ukoliko se jave ovi simptomi, trebalo smanjiti intenzitet napornih aktivnosti, kao i boravak na otvorenom. Ukoliko se simptomi zadrže i nakon ovih mera savet je javljanje lekaru, zaključuje Šoštarić.