„Masno“ se naplaćuju naklonost i – žmurenje

Sa sigurnih „državnih jasli“ većina medija je prešla u privatne ruke, a njihovi vlasnici i nisu baš mnogo marili za prava i primanja novinara.

Mediji su, grubo gledano, još tih godina podeljeni u dve kategorije – na one koji su uz lokalnu vlast, te su dobijali velike novce iz gradskog budžeta i javnih preduzeća (za besmisleno reklamiranje monopolskih komunalnih firmi), te su postali i pravi protočni bojleri za „pranje para“ u korist gradske vrhuške.

S druge strane postoji grupa od nekoliko onlajn medija koji jedva ili nikako ne „krpe kraj sa krajem“ jer se, zaboga, usuđuju da kritikuju loše poteze vlasti.

Među njima su „Glas Zaječara“, „Zaječar online“, „Tina“. Spisak medija koji kritički pišu o brojnim brljotinama, kriminalnim potezima i delima gradske vlasti se tu mahom završava.

Naravno, cena za objektivnost je u činjenici da ovi mediji ne dobijaju niti jedan dinar na konkursima za informisanje od javnog značaja za razliku od ovih prvih koji „masno“ naplaćuju svoju naklonost i žmurenje pred brljotinama lokalne vlasti.

Valja reći da za ovu godinu još nije završen postupak, ali se već zna da će najviše para dobiti TV stanica na čijem čelu je šurak gradonačelnika Ničića.

U ovakvim okolnostima veoma značajna za „opozicione medije“ bila je saradnja sa BIRN-om i „Južnim vestima“, koji su bili nosioci projekta ‘Razvoj demokratije i podizanje nivoa profesionalizma lokalnih medija u Srbiji’. Sa ovog područja učestvovali su „Glas Zaječara“ i „Zaječar online“.

Prema rečima Miljka Stojanovića, novinara „Glasa“, učešće u ovom projektu je bilo od velikog značaja za ovaj lokalni elektronski medij. Broj poseta sajtu je udvostručena (1,2 miliona za pola godine), kvalitet tekstova je podignut kao i profesionalni odnos prema događajima u Zaječaru.

Urednik „zajecaronline“ rekao nam je da su i oni veoma zadovoljni pomenutom saradnjom.

Da nije bilo učešća u dva njihova projekta ova mala medijska kuća ne bi preživela.

Posebno ističu da su zahvaljujući BIRN-u podigli kvalitet tekstova koje su objavljivali, da su mogli da se tehnički bolje opreme i da je 14 meseci saradnje bilo od vitalnog značaja za ovaj medij.

Trenutno ne postoji nijedan projekat koji bi pomogao malim, pre svega, elektronskim medijima i ukoliko ih ne bude u skorije vreme, svi „opozicioni“ mediji će doživeti tužnu sudbinu – gašenje, a zatim sledi medijski mrak.