Masovne grobnice bile državni projekat

U akciju prebacivanja tela bio je uključen „gotovo ceo državni aparat“, a do danas niko nije odgovorao za to. Od okončanja sukoba na Kosovu nije postojala politička volja da se ovo pitanje razreši, zbog čega veliki broj onih koji su učestvovali u akciji prebacivanja tela i dalje radi za državu, rezime je Dosijea koji je juče predstavio Fond za humanitarno pravo (FHP).

Prema rečima Milice Kosić, direktorke pravnog programa FHP-a, u dosijeu se imenuje preko sto osoba koje su učestvovale u skrivanju posmrtnih ostataka.

– Ti ljudi su mahom bili zaposleni u vojsci i policiji, ali bilo je tu i zaposlenih u državnim preduzećima, domovima zdravlja…gotovo ceo državni aparat, a neki od njih su i dalje zaposleni u državnoj upravi – navela je Kostić.

Prema nalazima FHP-a u četiri masovne grobnice koje su pronađene u Srbiji (Batajnica, Petrovo Selo, Perućac i Rudnica) pronađeno je 941 telo, uglavnom civila. Zbog ovih operacija još uvek niko nije odgovorao pred sudom.

– Nedostatak politčke volje da se otkrije puna istina država vidi se i po tome što država odbija da Fondu dostavi podatke iz arhiva MUP-a i Ministarstva odbrane – rekla je Kostić i naglasila da je i Savet Evrope i Evropski parlament zahtevao od Srbije da otvori te arhive.

Milica Kostić je istakla da na masovnim grobnicama više od petnaest godina od njihovog otkrivanja ne postoji spomen obeležje i pozvala prisutne da potpišu peticiju podrške batajničkom mestu sećanja.

Nemanja Stjepanović, istraživač FHP-a je izjavio da je dosije pisan sa tri osnovna cilja.

– Najpre smo želeli da ukažemo na počinioce zločina prikrivanja tela. Potom, izradom ovog dokumenta smo imali nameru da građanima detaljno opišemo šta je činjeno u njihovo ime. Najzad, hteli smo da podstaknemo državne institucije da preduzmu sve mere kako bi se otkrila mesta na kojima je sahranjeno preko hiljadu albanaca koji se vode kao nestali – kazao je Stjepanović.

Kako se navodi u izveštaju, glavna tužiteljka Haškog tribunala Luiz Arbur poslala je 26. marta 1999. godine, dva dana po početku NATO intervencije, pismo najvišim zvaničnicima Srbije u kojem je navela da je upoznata sa eskalacijom nasilja na Kosovu i dodala da ima nadležnost da krivično goni pojedince, uključujući lica na odgovornim položajima. Nakon toga je, na najvišem državnom nivou isplanirana operacija premeštanja tela albanskih civila koje su ubije vojne i policijske jedinice, sa glavnim ciljem prikrivanja zločina kako bi se sprečila svaka mogućnost istrage i otkrivanja počinilaca i nalogodavaca tih zločina. Slobodan Milošević, Vlajko Stojiljković, Vlasitim Đorđević, Radomir Marković neka su od imena koja se u Dosijeu FHP-a imenuju kao glavni organizatori akcije prebacivanja tela. Među imenima koji su sprovodili akciju, spominje se i Goran Radosavljević Guri, tada član štaba MUP za KiM, a danas član Glavnog odbora vladajuće Srpske napredne stranke.

– U ovom dosijeu izneli smo dovoljno dokaza koji u najmanju ruku mogu da predstavljaju polazni osnov za istragu tužilaštva. Najveći broj ubica i onih koji su sklanjali tela su i dalje na slobodi – kazao je Stjepanović.

Bekim Blakaj, izvršni direktor FHP-a Kosovo je naglasio da obe države (Srbija i Kosovo) ne rade dovoljno na pronalasku ljudi koji se vode kao nestali.

– Do pronalaska grobnica, ljudi su odbijali da veruju da su njihovi najbliži mrtvi. Ratni profiteri su im uzimali ogroman novac pričajući im da su njihovi rođaci živi i da se nalaze u tajnim zatvorima u Srbiji i Albaniji – kazao je Blakaj.

Minut ćutanja i nacionalnost žrtava

Po okončanju predstavljanja dosijea, Simo Spasić, predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji je iskoristio vreme za postavljanje pitanja kako bi od okupljenih zatražio da minutom ćutanja odaju pomen svim žrtvama kosovskog sukoba. Potom je, postavivši retoričko pitanje „kako bi se proveli da ovo govorite u Prištini“, izjavio da bi bilo pošteno da Fond barem jednom održi tribinu o žrtvama koji nisu albanske nacionalnosti. Nemanja Stjepanović iz FHP-a mu je odgovorio da se oni nikada nisu ustrčavali da govore o srpskim žrtvama i da su za njih učinili više nego svi državni organi zajedno. Pometnju koja je nastala okončao je Bekim Blakaj sa Kosova koji je istakao da FHP nikada nije delio žrtve po etničkoj pripadnosti.