Na desetine pasa i mačaka otrovano na Kosmaju: Policija i tužilaštvo ne reaguju na slučajeve zlostavljanja životinja

Uroš Urošević, jedan od stanovnika na Kosmaju, obratio se našoj redakciji povodom masovnog trovanja životinja na toj planini. Kako navodi, otrovano je na desetine lutalica ali i vlasničkih pasa i mačaka.

„U sredu 31. januara pronađeno je na desetine otrovanih pasa. Nisam lično video sve ali svako zna po nekog. Veterinar u Mladenovcu ima saznanja za najmanje deset pasa, ali ja sumjam da je broj mnogo veći“, kaže Urošević.

Kako je naveo, životinje su otrovane kobasicama uvaljanim u žutu smesu za koju se sumnja da je kreozan.

„Jedan komšija je celim putem skupljao otrovne kobasice, što po putu što po dvorištima, napunio je jednu celu kesu za đubre, to je videla i policija kad je vršila uviđaj“, priča Urošević.

Njegova majka je i u dvorištu njihove kuće našla pet gomila otrovnih kobasica.

„I to nije malo dvorište. Niko nije mogao tek tako da ih baci sa ulice već je morao da uđe. Jedan pas nam je nestao, sumnjamo da je otrovan“, kaže Urošević.

Ističe da je slučaj prijavljen svim nadležnim institucijama i društvima za zaštitu životinja, ali zvaničnih reakcija nadležnih nema.

Podsetimo, nedavno je svirepo ubijeno štene staro oko sedam meseci. Ono je vezano i ubačeno u hladnu vodu kanala Dunav-Tisa-Dunav nadomak Rumenke, gde se i udavilo.

Ovaj slučaj nije izazvao pažnju medija, a još manje nadležnih organa.

Udruženje za zaštitu životinja SPANS, koje je podnelo krivične prijave protiv N.N. lica za ovaj zločin, objavilo je i potresne fotografije s lica mesta ne bi li se na taj način skrenula pažnja javnosti na sve svirepije načine zlostavljanja životinja.

Miljana Brkljačić iz Udruženja SPANS, navodi da je morala da ubedi policiju u Novom Sadu da izađu na uviđaj, dodajući da građani često nailaze na nevoljnost nadležnih.

„Nismo do sada dobili nikakve dalje informacije. Nakon što je tužilaštvo ovo okarakterisalo kao delo iz Krivičnog zakonika, imala sam još informacija koje sam želela da im ustupim, da dobijem kontakt i ime i prezime tužiteljke koja je preuzela slučaj, ali mi nisu dali, već su mi rekli da će oni preneti te informacije i da će me neko kontaktirati ako bude potrebe. Mi kao udruženje nemamo nikakve informacije povodom ovog slučaja“, kaže Brkljačić.

Ona nije sigurna kakav će biti epilog, s obzirom da će biti teško utvrditi ko je krivac.

„Pitanje je koliko su oni raspoloženi da se bave ovime. Pozvali smo građane koji nas prate da nam jave ako prepoznaju psa. Dobili smo dva odgovora za koje ne možemo da tvrdimo da su tačni. Ne mogu da kažem da ne očekujem ništa od policije, jer su prethodno rešili jedan slučaj koji smo prijavili, ali ne mogu reći ni da smo previše optimistični“, navodi Brkljačić.

Nažalost, ovo nije ni prvi ni poslednji slučaj svirepog zlostavljanja pasa. Javnost je pre desetak godina potresao slučaj keruše Mile, kojoj su odsečene šape. Mila je srećom preživela, a nakon nemilog događaja je dobila proteze koje su joj pomogle da može da se kreće i novi dom.

Iz Udruženja SPANS navode da im se građani često javljaju zbog zlostavljanja životinja. Uvek se trude da građani budu ti koji prijavljuju ove slučajeve policiji, kako bi mogli da svedoče. Kažu da je veoma važno da kad vide ubijenu životinju odmah to prijave, jer samo tako može postojati prava slika o ovom problemu.

Najčešće se javljaju oni čije komšije zlostavljaju pse, koje je uglavnom strah da prijave, pa često pitaju da li prijava može da bude anonimna. Kada su u pitanju ekstremni slučajevi, poput ovog u Rumenki, onda Udruženje SPANS direktno svedoči i prijavljuje.

Krivični zakon Srbije je u ovakvim slučajevima jasan: „Ko ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine“. Praksa je pokazala da sudovi, ako do njih uopšte stigne slučaj, radije izriču propisane novčane kazne (od 5.000 do 50.000 dinara) i to pre za ugrožavanje zaštićenih vrsta, dok za domaće životinje retko važe isti aršini.

Advokat Slavko Jelovac smatra da su propisane kazne za ovaj zločin primerene, ali da je problem što je teško dokazati kako su učinjene i ko je počinioc.

„Broj ljudi koji za ovo odgovaraju nije prevelik, sve to zavisi od dokaza. Jedno je pokrenuti postupak, a drugo koliko je ljudi pravosnažno osuđeno. Postupci u tom slučaju malo duže traju i teški su za dokazivanje, nedovoljno je utvrđeno zbog toga“, navodi Jelovac.

On dodaje da je zakonska regulativa u Srbiji dobra, jer je zaštita životinja povećana u odnosu na neke druge evropske zemlje.

Treba da se vrši pritisak javnosti na primenjivanje Zakona o dobrobiti životinja

Ivan R. Ivanović, aktivista za zaštitu životinja je pre nešto više od godinu dana pešice došao iz Smederevske Palanke do Beograda protestujući zbog ubijanja na desetine pasa u tom gradu vatrenim oružjem i na ulici. Ispred Predsedništva je devet dana štrajkovao glađu očekujući od Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, odgovor na njegov zahtev o primeni Zakona o dobrobiti životinja. Ispostavilo se uzalud. Njegov štrajk se završio 7. novembra kada mu je pozlilo, pa je hitno prevezen u Urgentni centar. U međuvremenu, ubistva pasa u Palanci su se nastavila, kako je tada pisao Danas.

Ivanović smatrav da se odnos vlasti i institucija prema zlostavljanju životinja od tog trenutka pa sve do danas nije promenio.

„Treba da se vrši pritisak javnosti na primenjivanje Zakona o dobrobiti životinja, čime bi se smanjio i broj napuštenih životinja. Primenom ovog zakona sve institucije će morati da rade svoj posao, jer je najveći problem što one to ne čine“, smatra Ivanović.

Dodaje da nadležni organi još uvek nemaju svest da napade na životinje ozbiljno tretiraju, kao kršenje zakona.

„Policija se tek uči da bude dužna da reaguje na prijave. Promenilo se samo to što ljudi danas više prijavljuju ove zločine, broj prijava je porastao, a policija još uvek ne zna da postupa na osnovu Zakona o dobrobiti životinja, u mnogim gradovima. Tužilaštvo je posebna priča, oni i sa video dokazima i svedocima odbace slučaj. U Aranđelovcu su momci pucali u psa, ali i pored postojećih svedoka tužilaštvo je odbacilo slučaj“, navodi Ivanović.

Do trenutka objavljivanja ovog članka, Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na zahtev našeg lista o broju prijava i rešenih slučajeva zlostavljanja i ubistava životinja.

FBI ima specijalno odeljenje koje se bavi zlostavljanjem životinja

Ivan R. Ivanović ističe da su SAD primer koji treba slediti u regulativima koje sprečavaju zlostavljanja životinja.

– U Americi je od 2016. godine FBI uveo specijalno odeljenje koje se bavi zlostavljanjem životinja, posebno kada su u pitanju maloletnici. Psiholozi i psihijatri rade sa njima, a uvođenjem ovih mera se smanjio procenat masovnih pucnjava u školama. Institucije će u jednom trenutku morati da se bave ovim problemom, ali mi smo još uvek daleko od toga – kaže Ivanović.