Foto: Dobra nadaTrovanje kućnih ljubimaca i životinja, najčešće pasa, uprkos brojnim apelima građana i udruženja kako se tome mora stati na put, traje nesmanjenim intenzitetom. Dostupnost raznih vrsta otrova koji se već godinama po zakonima ne bi smeli naći u širokoj upotrebi, te slabo kažnjavanje, održavaju ovu tragičnu sadističku priču.
U Novom Sadu nema dana da ne čujemo kako u nekom delu grada nisu otrovani psi, bilo vlasnički ili oni koji žive na ulici. Tako smo pre nekoliko dana saznali tužnu vest da je na ovaj užasan način uginuo i legendarni pas Laza sa Južnog Telepa.
Laza je bio saputnik novinara, pisca i kolumniste Nedima Sejdinovića i novosadska zvezda sa društvenih mreža. Sejdinović nas je redovno obaveštavao o Lazinim životnim avanturama tako vešto i toplo da je Laza postao ljubimac široke publike. Sve do ovog ponedeljka kada smo pročitali vest o poslednjoj i najtužnijoj Lazinoj avanturi u kojoj se domogao bačenog otrova u blizini Šodroša u Novom Sadu.
– Smrt našeg dragog psa Laze me je potpuno rasturila. Dodatno me pogađaju informacije da on na žalost nije jedini, da je još mnogo pasa na Šodrošu i u okolini stradalo od neverovatno jakog otrova. Otrov je tako snažan da su psi koji ga samo okuse osuđeni na izuzetno brzu i strašnu smrt. To da živimo okruženi monstrumima, odavno znamo. To da institucije ne rade svoj posao, znamo takođe, mada su, moram priznati, policija i tužilaštvo do sada u slučaju Laze bili vrlo profesionalni, i očekujemo nalaze obdukcije, i toksikološke nalaze, te nadati se da će sve to dati neke konkretne rezultate – rekao je Sejdinović.
Kako dodaje, laički ali odgovorno tvrdi, da je u pitanju tako jak otrov da ne predstavlja samo opasnost za životinje nego i za ljude, pogotovo decu.
Otrov usmrtio psa za petnaestak minuta
U ponedelak tokom uobičajene šetnje kroz ulicu Jerneja Kopitara i šodroškom dolmom Laza je u narasloj, visokoj travi, pokupio konzervu. Ubrzo je počeo da se trese i okreće ukrug. Kako kaže Sejdinović, ubacili su ga odmah u kola i kod veterinara je bio za dva-tri minuta.
– Veterinar podiže ruke i kaže nam da nismo prvi, da donose pse u sličnom, jezivom stanju. Dok mu pokušava hidrogenom izazvati povraćanje, i daje dve injekcije, kaže nam da su šanse da preživi minimalne. Priključuje Lazu na infuziju, ali niti jedna kap nije uspela da uđe u njegovo telo. Već je bio mrtav – nastavlja Sejdinović koji je svog ljubimca sa kojim je živeo sedam godina izgubio za petnaest minuta.
Veterinar, koji ima mnogo iskustva u spasavanju otrovanih pasa, posvedočio mu je kako su se u poslednje vreme trovači usavršili. Koriste nešto što čak i jako velike pse usmrti za petnaestak minuta.
Po povratku kući, zvao je policiju, te pronašao i na sigurno spremio konzervu koju je ranije bacio u smeće. Tužilac nakon toga naređuje obdukciju i toksikološku analizu Lazinog tela i delo kvalifikuje kao ubijanje i zlostavljanje životinja.
– Sutradan čujem da su se još neki psi na Šodrošu otrovali. Nemam snage da proverim tačnost informacija. Do mene međutim dolazi da je slučajeva, sličnih Lazinom, bilo i u proteklih petnaestak dana. I da je to mesto, kraj naše ulice, prema dolmi, zajednički imenitelj svima. Prijateljica mi prosleđuje post jedne žene čiji je pas takođe promptno umro pošto je takođe pronašao malu konzervu na kraju naše ulice – izjavio je Sejdinović.
Smatra da u ovoj priči prvo treba pokušati uticati na nadležne institucije da problem shvate ozbiljno. Ako je otrov tako jak da usmrti psa za petnaestak minuta, ne treba biti stručnjak pa zaključiti da je on izuzetno opasan i za ljude.
Postavlja se pitanje kako neko, bilo ko, može da dođe u posed tako strašnih otrova, sa takvom, ultrabrzom smrtnošću. Tu postoji, ističe, još jedno krivično delo koji se može dovesti u vezu sa opasnim otrovima namenjenim životinjama, a to je član 278 KZ – izazivanje opšte opasnosti.
– Ne treba da se desi tragedija, da neko dete nastrada, kako bismo se osvestili da smo okruženi monstrumima koji ubijaju mačke i pse onako, iz čiste zabave, da zadovolje svoje ko zna kakve frustracije. I koji su pritom uvereni da nikada za to neće odgovarati. Hajde da neko od njih završi u zatvoru, kako zakon predviđa –zaključio je Sejdinović.
Ekološki front: U Novom Sadu se trovanja dešavaju u talasima
Marijana Mutavčieva iz Ekološkog fronta kaže da u Srbiji ne postoji politička volja da se problem ubijanja i zlostavljanja životinja reši. Trovanje životinja je sveprisutno, nisu u pitanju samo psi, nego svedočimo masovnom uginuću ptica i divljih životinja kada krenu poljoprivredni radovi, pomor pčela je takođe evidentan i vrlo problematičan.
– Godinama unazad pojedinci i organizacije civilnog društva ukazuju na problem namernog, a u nekim slučajevima postoji sumnja na sistemsko ubijanje pasa nedozvoljenim supstancama, uglavnom karbofuranom i kreozanom, insekticidima koji su godinama unazad zabranjeni za upotrebu. Promet i korišćenje rodenticida, supstanci koje se koriste za suzbijanje glodara, je takođe problematično. Simptomi trovanja nisu očigledni kao kod gorepomenutih insekticida, vlasnici često ne prepoznaju simptome pa bude kasno – kaže ona.
Aktivisti zapravo sumnjaju da komunalna preduzeća, uglavnom po manjim gradovima u kojima nisu formirane zoohigijenske službe, „smanjuju“ populaciju gradskih pasa upravo na ovaj način.
U Novom Sadu se kako ističe, u talasima dešavaju trovanja, ali ne znamo tačan broj uginuća, posebno u slučajevima uličnih pasa, jer JKP „Zoohigijena i veterina Novi Sad“ nikada neće praviti pitanje oko uginuća,“ jednostavno će pokupiti leš i spakovati ga za kafileriju“.
– Nebitno im je i ne žele da se zamaraju oko uzroka uginuća. Situacija se menja kada se desi trovanje vlasničkih pasa na javnim površinama, odnosno kada aktivisti budu obavešteni o nekom sumnjivom uginuću uličnog psa. Pronalaskom trovača i adekvatnim kažnjavanjem se ne možemo pohvaliti, bar kada su ulični psi u pitanju. Kod vlasničkih je situacija malo drugačija, ali tu opet raspoznajemo dve situacije i to kada se psi otruju u dvorištu, u kući u kojoj žive i na javnoj površini – nastavlja ona.
Kaznena politika po pitanju zlostavljanja i ubijanja životinja je vrlo blaga. U 2022. podignuto je svega 17 optužnica, osuđeno je 25 lica, jedno lice je osuđeno na kaznu zatvora.
U konkretnom slučaju trovanja na Šodrošu, po rečima vlasnika uginulog psa, kako kaže Mutavčieva, policija je korektno izvršila svoj deo posla, kao i tužilaštvo, ipak ostaje nejasno da li je komunalna inspekcija izvršila svoj deo posla, pretražila teren, kao i „Ciklonizacija“ koja bi trebalo da sanira teren i ukloni eventualne ostatke opasnih supstanci.
„Na ovom području se, koliko znamo iz medija, nije desilo jedno uginuće već više njih. Da li se zna tačan broj i da li je ipak došlo do propusta nadležnih službi?“ pita naša sagovornica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
