Masovno trovanje životinja uprkos najboljim zakonima

Ono se dešavalo decenijama unazad, ali nikada nije bilo toliko masovno organizovano, a na to nadležne institucije ne reaguju – kaže za Danas Željko Stojčić, jedan od organizatora Protesta protiv ubijanja i zlostavljanja životinja „Borba za Džekija“.

Protest je održan u Pionirskom parku, gde se oko 700 ljudi okupilo zbog nehumanog, ali, kako organizatori naglašavaju i nelegalnog, tretmana uličnih životinja.

Tom prilikom prikupljali su se i potpisi „za Džekija“, a koje su u prethodnom periodu građani Srbije mogli da potpišu ne samo u prestonici već širom zemlje.

Stojčić kaže da iz njihove organizacija Čobani budale, niko ne pripada ni jednom udruženju, pokretu niti političkoj opciji, već su to ljudi koji se godinama bave zaštitom životinja.

Masovno ubijanje se, prema njegovim rečima, sprovodi na sve moguće načine, iako naša zemlja ima jedan od boljih zakona o zaštiti, prema kome je ubijanje zdrave životinje najstrožije zabranjeno, a ipak se dnevno ubije 300 do 500 pasa, samo u šinterajima.

– Po nekom pravilniku psi se proglašavaju za agresivne, bolesne, neizlečive i ubijaju na najgore moguće načine: paljenjem, sečenjem, klanjem, trovanjem… a najveći problem je što na prijave niko ne reaguje. Zakon u Srbiji nije sproveden. U nekim mestima policija reaguje perfektno, a negde uopšte ne reaguje. Tamo gde reaguje izađe na teren i uradi kompletan uviđaj i podnese prijavu. Onda stižemo do tog famoznog tužilaštva, gde duhovi pojedu sve – konstatuje Stojčić i primećuje da je još veći problem „famozna, nedodirljiva“ Uprava za veterinu, jer ko god da je na vlasti čelnici te uprave ostaju isti. Kako kaže, veterinarski inspektori, koji procenjuju koji će pas biti ubijen često uopšte ne vide bića čija ubistva nalažu.

– Pre neki dan je veterinarska inspektorka naložila da se neki psi uhvate i ubiju istog dana. Naša pravnica je zvala i razgovarala sa tom veterinarskom inspektorkom, koja joj je rekla da nju zakon ne zanima i da su ti psi agresivni, a da pri tom nije ni videla pse, ne zna da li su ti psi žuti, zeleni, crveni šareni. Oni su za nju agresivni – naglašava Stojčić. Tu se patnja životinja ne završava.

On kao još jedan od suštinskih problema navodi i Aveniju MB – privatni šinteraj koji se nalazi kod Vrnjačke Banje i koji godinama radi na teritoriji Srbije.

– Avenija ima ekskluzivne ugovore sa mnogim opštinama u zemlji, a krši sve moguće zakone i propise. Ne znam da li postoji firma, lice, institucija da je dobila toliko prijava kao Avenija, a da su mnoge odbačene, stoje u fioci, ili rešene u njihovu korist – primećuje Stojčić i ukazuje na zvanične podatke, dobijene iz spalionice u Ćupriji, da Avenija godišnje preda sedam do devet hiljada leševa životinja.

– Podaci koje znamo sa terena su da se na taj broj može dodati još 50 odsto. Avenija MB iz Vrnjačke Banje ide u Belu crkvu, jer ima ugovor sa opštinom i time krši sve zakone, jer prebacuje životinje iz opštine u opštinu, bez potrebnih papira i veterinarskog nadzora, vršeći prevoz u dušegupkama – tako Stojčić naziva prikolice Avenije MB od, kako kaže, metar i dvaedeset sa metar i dvadeset, gde se prema njegovim rečima životinje međusobno kolju i guše.

– Kada iz Novog Pazara krenu sa dvadeset – trideset pasa, do Vrnjačke Banje pola njih se međusobno ubije, a ono što unutra ostane više nije ni za život.

Avenija ide dalje u drugu opštinu u to tako u krug. Kada intervenišemo da ih policija zaustavi zovemo Veterinarsku inspekciju i tu nastaje ludilo, jer u 90 procenata slučajeva veterinarski inpektor ne želi da izađe na teren.

Kada posle naše intervencije izađe, gle čuda, ustanovi da nemaju ni papire, ni uslove da voze životinje pa naredi puštanje pasa, dok Avenija već sledeći dan odlazi na drugo mesto da pravi isti prekršaj. Da ne pričam koliko za to novca Avenija uzima, širom Srbije – konstatuje Stojčić.

Povodom ovog problema Danas je uputio pitanja nadležnima, o čijim odgovorima ćemo izvestiti čitaoce.