Masovno uginuće šarana u jezeru Potpeć

Niko od nadležnih službi još uvek nije u javnost izneo zvanične podatke o uzrocima pomora ribe. Ribari su zagađenje vode u jezeru pominjali kao jedan od mogućih uzroka, dok ribočuvari kažu da je najverovatnije uzrok uginuća bolest šarana.

– Bilo je tužno videti tolike komade šarana, neki već uginuli a neki se dave u mulju i smeću na obali. Bilo ih je svuda po obali a najviše u Kalafatskom zalivu i u blizini Kratovske reke. Jedan baš veliki je pokušavao iz jezera da uđe u potok . Sada je nivo jezera visok pa uginule ribe nosi Lim , kaže Erdal Kadrić iz Kalafata, sela pored jezera Potpeć, koji je među prvima postavio fotografije uginulih riba na društvene mreže.

Pribojski ribari su uginuće ribe povezivali sa mrljom od ulja ili nafte, koja se , kako kažu , par dana pre mogla videti na jezeru. Ribolovnim područjem „Zapadna Morava“, kome pripada i Lim gazduje „Balkan Eco Team“ doo, Prijepolje . NJihovi ribočuvari i predstavnici smatraju da je uzrok uginuća ribe najverovatnije neka bakterijska ili virusna bolest koja napada šarana.

– Mi smo sa obale jezera Potpeć pokupili nešto više od 20 uginulih komada šarana, zakopali smo ih na propisan način, kako se zaraza, ako je u pitanju virus, ne bi širila. Nije to ništa neobično, dešava se, naročito u mrestu koji upravo za šarana traje, da neki virus desetkuje riblji fond , kaže pribojski ribočuvar Martin Martinović, dodajući da najverovatnije nije u pitanju trovanje , jer bi u tom slučaju stradale i druge vrste ribe, a ne samo šaran.

Iako nema još zvaničnih nalaza slično tvrdi i Milan Milošević, jedan od poslovođa „Balkan Eco Team“. „Poslali smo uzorke, 26 uginulih šarana, komadi od dva do 13 kilograma težine, čekamo rezultate, ali na osnovu fotografija koje smo poslali, sve ukazuje da se najverovatnije radi o nekom bakteriološkom oboljenju, sekundarnoj bolesti . Te bolesti nisu retke posle i za vreme mresta, pošto se šaran mresti u mulju, kaže za naš list Milošević. Prema njegovim rečima, najveći deo uginule ribe je nađen u Kratovskom zalivu, na obali. Ribočuvari imaju nalog da i dalje prate situaciju i prijavljuju eventualno nove slučajeve uginuća.

Deponije stalna opasnost

Jezero Potpeć veštačka je akumulacija nastala izgradnjom istoimene hidroelektrane na reci Lim. Lim i jezero na njemu su u tom delu zagađeni nesanitarnim deponijama, dve velike i nekoliko manjih, koje se nalaze na njegovoj obali. Nesanitarna deponija Stanjevine, na koju se već 40 godina nelegalno odlaže otpad, nalazi se na desnoj obali Lima, na ulazu u Prijepolje i zauzima skoro tri hektara površine. Sa nje se u Lim svakodnevno survaju tone smeća. Turistička organizacije Priboj na jezeru Potpeć trenutno gradi ribarsko, kamp-naselje. Sredstva su obezbeđena konkursom koji je raspisalo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.