Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"Napoleton, Seneka, Aleksandar Veliki, Cezar, Mocart, Toskanini i Darvin imali su genijalno pamćenje.
Nauka ovako objašnjava moć pamćenja: pamćenje je čovekova sposobnost da primljene utiske sačuva u podsvesti, da ih po potrebi i proizvoljno dovede opet u svoju svest, piše list Pravda pre 80 godina.
Mnogi ljudi imaju dobro pamćenje, ali retki su oni koji su se na tom polju pokazali kao geniji.
Za Napoleona se tvrdilo da je bio obdaren naverovatno jakim pamćenjem. Svoje oficire je znao sve po imenu, isto tako i sve gardiste koji su se nalazili na straži.
On bi ih još izdaleka pozano i po imenu dozivao. Ako je samo jednom razgovarao sa nekim čovekom, on ga je upamtio i ni posle mnogo godina mu nije zaboravljao ime.
Enej Seneka, otac poznatog rimskog filozofa, mogao je da nuači na izust 3.000 reči, samo ako ih je jednom čuo.
Aleksandar Veliki je znao imena 20.000 svojih ratnika, a Julije Cezar je znao imena svih svojih vojnika, iz svih legija.
Mocart je takođe raspolagao jakim pamćenjem. Sve svoje kompozicije znao je napamet, a ako je u koncertnoj Sali čuo neki novi muzički komad, on je mogao odmah tačno da ga napiše, bez ijedne greške.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Vreme pre 80 godina pisao je o tome kako izgledaju vazdušna kupanja, koja su sredstvo za očvršćivanje dečjeg organizma.
Vazdušna kupanja nisu isto što i sunčana kupanja.
Ona se razlikuju po tome što se golo telo izloži uticaju vazduha, u vreme kad nema sunca, kad je vreme toplo i tiho.
Kod male dece telo se ostavi sasvim nago, kod starije dece i kod odraslih telo je obučeno u gaće za kupanje.
Vazdušnom kupanju mogu se izlagati i odojčad i mala deca kao i stariji, ako su zdravi.
Glavna pravila koji se treba pridržavati pri upotrebi vazdušnog kupanja jesu kretanje i postepenost u trajanju.
Trajanje vazudšnog kupanja razlikuje se u zavisnosti od starosne dobi onoga ko ga primenjuje i vremenskih prilika.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
