Matić: Građani nemaju poverenje u sudski sistem

“Poštovani članovi Visokog saveta sudstva, moram da vas obavestim da poverenje građana u celokupan sudski sistem ne postoji, te samim tim, ne može da bude narušeno. Veliki broj oslobađajućih presuda ozbiljnim kriminalcima, batinašima i muvatorima, izbrisao je poverenje građana u sudije. Javnost je prvo bila iznenađena, pa zbunjena, a sada joj je sve jasno.

Lepo je to što se u esnafu držite, bez obzira na realnost koja mora da se promeni da bi država Srbija mogla dalje, vi ste postupanjem pojedinaca postali kamen oko vrata građanima koji plaćaju porez i koji vas plaćaju da budete nezavisni. Međutim, nezavisnost nije nezavisnost od zdrave pameti i realnosti. Nezavisnost nije isto što i zabrana svake javne kritike. Nezavisna institucija nije ona koju niko ne sme da kritikuje.

Da li su članovi sudskog veća stvarno mislili da će Komisija i javnost Srbije da posmatra očigledne loše namere bez ikakve reakcije – neće, ni sada ni ubuduće.

Ponovo pozivamo javnost i kolege novinare da što više obrate pažnju na suđenja, naročito suđenja u kojima su optuženi izuzetno bogati, pozivamo državne organe da u skladu sa zakonom provere imovinu sudija i vezanih lica, i da javno o tome objave podatke. Samo sprovođenjem demokratske kontrole od strane javnosti možete biti stvarno nezavisni, a iskušenja su velika.

Komisija se nijednom svojom izjavom niti aktom nije umešala u nezavisnost suda, niti je kršila pretpostavku nezavisnosti, samo je obavestila javnost Srbije o neobičnom načinu vođenja postupka koji je u žiži javnosti, a šta tek da mislimo o onim postupcima gde su žrtve i počinioci anonimni građani.

Sapoštenje visokog saveta sudstva predstavlja zaprepašćujući amaterizam pravnih eksperata koji bi da se zaštite od kritike tako što će svoj esnaf proglasiti nedodirljivim i iznad društva. Ne samo što nisu iznad društva, već bi morali da budu prvi u zaštiti najviših društvenih vrednosti.

Podsećamo javnost da je Komisija za istraživanje ubistava novinara osnovana zbog nedopustive nekažnjivosti zločina nad novinarima u Srbiji.

Slabosti institucija, politički i drugi interesi, doveli su novinarsku profesiju u situaciju da predloži osnivanje tela u čiji rad bi bili uključeni i novinari, kako bi se kroz novu sinergiju napravio neki napredak i kako bi se pomoglo da istrage ostanu otvorene sve dok se ne postignu rezultati.

Jedan od rezultata je podizanje optužnice za ubistvo novinara, izdavača i urednika Slavka Ćuruvije.

U strukturi Komisije su tri pripadnika novinarske struke, tri predstavnika MUP-a i tri predstavnika BIA. Svako u Komisiji je ostao u svojoj profesiji, pa je tako predsednik Komisije i dalje novinar, a uloga predsednika je vezana za koordinaciju ravnopravnih članova u Komisiji i predstavljanje u javnosti. Predsednik Komisije nije politička pozicija,

Komisija je ad hoc telo, nema budžet, niko ne dobija nikakvu nadoknadu za svoj rad. Izjave predsednika Komisije ne mogu se definisati kao politički pritisak, jer nije reč o političkom organu.

Upravo obrnuto, dužnost novinara uopšte, a u ovoj poziciji i odgovornost, jeste da reaguje na pojave koje su procenjene kao pogrešne, ili predstavljaju tendenciju koja bi dovela do nastavka nekažnjivosti. Ocene Verana Matića koje se tiču dokaza koje je sudsko veće pokušalo da eliminište iz ovog procesa, dva puta su potvrdila dva različita veća Apelacionog suda. Kada je reč o oceni odluke sudskog veća vezanog za puštanje na odbranu dvojice optuženih iz kućnog pritvora, ničim nisu prejudicirali krivicu i nevinost optuženih, već se tiču odluke samog veća, tako da ni u jednom slučaju nije izvršena povreda prezumpcije nevinosti, a naravno ni pritiska na sud jer je izvesno da isto veće ni u jednom slučaju nije na ovakve kritike reagovalo menjajući svoje odluke. Borba protiv nekažnjivosti se ne odnosi  samo na nerešene slučajeve iz prošlosti, već i na slučajeve nasilja nad novinarima, pretnje i nekažnjeni govor mržnje i danas. Uspešnim rešavanjem ubistava novinara, radimo na prevenciji da se to više ne događa nekažnjeno, kako bi se stvarala svest, obaveza i kultura nekažnjivosti bilo kojeg ataka na slobodu govora i informisanja i danas.

I na kraju da  zaključim, demokratska kontrola javnosti sastoji se i u oceni kako je napisano saopštenje Visokog saveta sudstva, a ono obiluje neargumentovanim tvrdnjama, ali i gramatičkim i pravopisnim greškama i najbolje odslikava sa koliko dužne nepažnje je ovo telo odlučivalo po izjavama Verana Matića. Nadamo se da ispravke koje smo uneli u ovo saopštenje neće takođe biti procenjene kao pritisak na ovaj organ ili kao pokušaj diskreditovanja istog.