Matić: Netačne interpretacije iskaza svedoka i odbacivanje odlučujućih dokaza u slučaju Ćuruvija

Vrhovno javno tužilaštvo podnelo je 2. septembra ove godine zahtev za zaštitu zakonitosti u slučaju oslobađajuće presude optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije zbog povrede zakona i bitnih povrede odredaba krivičnog postupka Zakonika o krivičnom postupku.

Vrhovni sud potvrdio je za Insajder da je pokrenuo taj postupak na zahtev tužilaštva i da je predmet u radu, a da je sudija izvestilac Tatjana Vuković.

U tekstu Zahteva za zaštitu zakonitosti, Tužilaštvo se poziva na presudu Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal, od 2. decembra 2021. godine kojom su okrivljeni Radomir Marković, okrivljeni Milan Radonjić, okrivljeni Miroslav Kurak i okrivljeni Ratko Romić oglašeni krivim, saolpštila je Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM).

Okrivljeni Radomir Marković je oglašen krivim za teško ubistvo u podstrekavanju, a Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić za teško ubistvo kao saizvršioci.

Marković i Radonjić su osuđeni na kaznu zatvora u trajanju od po 30 godina, a Kurak i Romić na dvadesetogodišnji zatvor.

Vrhovno tužilaštvo se potom se poziva i na presudu Apelacionog suda od 19. aprila 2023. godine i navodi razloge za podnošenje Zahteva za zaštitu zakonitosti jer je presudom Apelacionog suda u Beogradu učinjena je povreda zakona o Zakonika o krivičnom postupku i bitna povreda odredaba krivičnog postupka.

U presudi nisu navedeni razlozi o odlučujućim činjenicama koje su predmet dokazivanja ili su ti razlozi potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni i jer postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude, ocenio je u pisanoj izjavi Veran Matić.

Takođe, drugostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka u toku glavnog pretresa nije primenio ili je nepravilno primenio odredbe Zakonika o krivičnom postupku, što je – po Matićevoj oceni – bilo od odlučujućeg uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Navedene povrede zakona drugostepeni sud je učinio prilikom ocene dokaza i to iskaza svedoka koje je netačno interpretirao, a prilikom njihovog ispitivanja pogrešno primenio, odnosno nije primenio pravila o ispitivanju svedoka, kao i prilikom ocene Izveštaja o presnimavanju, forenzičkoj analizi i pregledu pohranjenih podataka o ostvarenom telefonskom saobraćaju od 12. februara 2012. godine.

U odnosu na te dokaze su navdeni razlozi koji su „potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni“, zbog čega u pogledu odlučujućih činjenica koje su bile predmet dokazivanja u postupku, a koje proizlaze iz navedenih dokaza – nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost drugostepene presude.

Veće drugostepenog suda odbilo je predlog branioca da se iz spisa predmeta izdvoje iskazi svedoka, nalazeći da su zapisnici o saslušanju ovih svedoka sačinjeni u skladu sa svim odredbama ranije i sada važećeg ZKP, te da nema osnova da budu izdvojeni iz spisa.

„Međutim, netačnom interpretacijom iskaza navedenih svedoka u obrazloženju presude, drugostepeni sud je izveo pogrešan zaključak u pogledu odlučujućih činjenica koje proizlaze iz iskaza datih u postupku i izašao izvan okvira slobodnog sudijskog uverenja, koje nije ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima, ali je ograničeno sadržinom dokaza i činjenicama koje se iz tih dokaza utvrđuju“, navodi Matić.

Zahtev za zaštitu zakonitosti je podnet jer je drugostepeni sud prekršio ili pogrešno primenio odredbe ZKP o ispitivanju svedoka, posebno iskaze onih koji su ukazivali na okrivljene.

Kasnije u postupku nisu ponavljali iskaz, jer su bili zabrinuti za svoju i bezbednost svoje porodice, već su samo navodili da ostaju pri datom iskazu kojim inkriminišu tada okrivljene.

Takođe, drugostepeni sud je netačno interpetirao iskaze pojedinih svedoka u korist okrivljenih.

Pored toga, drugostepeni sud je odbacio izveštaj o presnimavanju, forenzičkoj analizi i pregledu pohranjenih podataka o ostvarenom telefonskom saobraćaju, i ne ulazeći u njegovu suštinu pogrešno u Presudi iznoseći zaključke.

„Jednostavno, nisu se bavili tim izveštajem koji osumnjičene dovodi na lice mesta i nisu poklonili poverenje izveštaju iako su ga sačinila dva državna organa“, ocenio je Matić.

Zbog tih propusta Vrhovno javno tužilaštvo predlaže da Vrhovni sud donese presudu kojom će usvojiti ovaj zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrditi da je presudom Apelacionog suda u Beogradu od 19. aprila 2023. godine povređen zakon u korist okrivljenih Radomira Markovića, Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića, naveo je predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić.