foto (BETAPHOTO/Press centar UNS/DS)Neophodno je da postoje mehanizmi za zaštitu od ugrožavanja novinara, pogotovo ako napadi dolaze od vlasti. U situaciji kada je politika razlog ugrožavanja novinara, postoji zastoj u reakcijama institucija. Zato je bitno da se stvore mehanizmi prevencije, rekao je Veran Matić, predstavnik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara.
Radna grupe je na današnjoj konferenciji predstavila izveštaj svog rada od nastanka 2017. godine do danas.
Matić je dodao da još uvek postoji 37 otvorenih slučajeva napada na novinare i da bi verovatnoća da se neki slučaj reši bila povećana obrazovanjem posebne kancelarije u Ministarstvu unutašnih poslova, koja bi se bavila samo tom temom. Naglasio je i da je neophodna edukacija reportera, kako bi se smanjila mogućnost da budu ugroženi tokom izveštavanja, ali da je bitan i stalni otpor govoru mržnje koji je značajan izvor napada koje novinari doživljavaju.
– Mi moramo da izrodimo iz ovog iskustva koje sada imamo i tu operativnu stranu, jer između učesnika u Radnoj grupi postoji čitav niz nepoznavanja i nerazumevanja različith profesija, pa hjedni druge konstantno edukujemo, naglasio je Matić.
Jedan od takvih mehanizama je Sistem kontakt tačaka, koji je uspostavljen na samom početku rada radne grupe, u saradnji sa Republičkim javnim tužilaštvom i MUP-om, a utvrđeno je 12 zamenika javnih tužilaca, 27 policijskih službenika u svakoj policijskoj upravi, kao i šest tačaka koja su odredila novinarska udruženja, a kojima se novinari mogu obratiti u svakom trenutku kada smatraju da im je bezbednost ugrožena.
Kako je u izveštaju SRG navedeno, od samog početka bilo je jasno da je potrebno kontinuirano raditi sa svim stranama na edukaciji kontakt tačaka, što je pokazali i kasniji usponi i padovi u njihovoj međusobnoj saradnji. “Na strani policije i tužilaštva stekao se utisak da postoji nerazumevanje kako mehanizam funkcioniše. Bili su primetni problemi i na strani novinarskih kontakt tačaka, naročito u vidu nedovoljnog znanja u pogledu vrste informacija koje mogu zahtevati od tužilaštva i policije u skladu sa procesnim pravima oštećenog i zaštitom prava na privatnost”, piše u izveštaju.
Prema iznetim podacima, gde je ukrštanjem sa podacima novinarskih udruženja, revidrana javno-tužilačka evidencija o incidentima vezanim za novinare, registrovana su ukupno 132 događaja, i to: 26 fizičkih napada od kojih je 16 prijavljeno tužilaštvu, 41 pretnja (prijavljeno 25), 14 slučajeva uvreda (prijavljen jedna), 10 targetiranje u medijima, na društvenim mrežama ili u javnosti, od kojih prijavljeno jedno, jedan prijavljen slučaj nasilničkog ponašanja, jedan prijavljen slučaj proganjanja i jedan prijavljen slučaj izazivanja rasne, verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti, dok je još 38 neklasifikovanih slučajeva poput napada na sajtove, oštećenja prostorija, hapšenja ili zabrana snimanja događaja.
Shodno podacima iz posebne evidencije, u periodu od početka 2016. do 30. juna 2021. godine, javnim tužilaštvima podnete su krivične prijave ili izveštaji o 316 događaj. Od ukupno formiranih 316 predmeta, odluka da nisu ostvarena obeležja nekog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti doneta je u 137 predmeta, dok u 179 predmeta postoji osnovana sumnja da je izvršeno neko krivično delo u vezi sa bezbednošću novinara.
U ukupnom broju predmeta konačna odluka doneta je u njih 188, odnosno u 59,49 odsto slučajeva. U 29 predmeta doneta je osuđujuća presuda, od kojih su u 28 predmeta donete pravosnažne presude, gde je u 14 slučajeva izvršilac sankcionisan nametanjem obaveze propisane Zakonikom o krivičnom postupku u pogledu odloženog krivičnog gonjenja (oportunitet), koje obaveze su ispunjene u celosti, dok je u tri predmeta u toku primena instituta odlaganja krivičnog gonjenja. U tri predmeta doneta je oslobađajuća presuda, u 73 predmeta doneto je rešenje o odbačaju krivične prijave, a u dva predmeta doneta je odluka da nema mesta pokretanju pripremnog postupka protiv maloletnog učinioca.
U 62 predmetu doneta je službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnnog postupka, u 13 predmeta u toku je postupak pred sudom po optužnom aktu javnog tužioca, u 18 predmeta u toku je sprovođenje dokaznih radnji, u 35 predmeta stavljen je zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja a u 57 predmeta ni nakon preduzimanja mera u predistražnom postupku potencijalni učinilac nije identifikovan, navedeno je u izveštaju SRG.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
