Matić: Stotine pretnji novinarima nije moguće procesuirati zbog finesa u jezičkom smislu

Delikt mišljenja je bio karakteristika totalitarnih režima, socijalističkog sistema. Danas postoje druga sredstva koja su sofistikovana ako treba da se utiče i guši sloboda izražavanja, a ne da se u Krivični zakonik propiše delikt mišljenja, rekao je Stojanović u onlajn uključenju.

On je, na okruglom stolu „Izmene Krivičnog zakonika – delikt mišljenja ili bolja zaštita novinara“, rekao da je video prve komentare na nacrt i bio je vrlo iznenađen.

Stojanović je ukazao da se krivično pravo treba koristiti samo ako se mora i da bi možda trebalo obratiti pažnju na nedovoljnu efektivnu primenu onoga što već postoji, navodeći primer i stav Saveta Evrope da su novinari u Srbiji prema zakonskim rešenjima izjednačeni za šefom države.

U svom mišljenju naveo sam dilemu da li zakonski opisi novog dela, kada neko zbog objavljene informacije od javnog značaja ili mišljenja trpi zlostavljanje, vređanje i bezobzirno ponašanje, znači da sloboda mišljenja, izražavanje i javne kritike podrazumeva da se može „žešće odgovoriti“, ukazao je Stojanović.

U civilizovanom drustvu podrazmeva se da nećete nekog kritikovati zbog mišljenja, vređati, drsko i bezobzirno, rekao je on i naglasio da je to slično krivičnom delu nasilničko ponašanje.

Pomoćnik ministra pravde za normativne poslove Jovan Ćosić rekao je da je u dosadašnjem delu javne rasprave stiglo 11 komentara na nacrt zakona, ali da ne bi iznosio detalje jer se rasprava produžava.

Na sajtu Ministarstva pravde biće objavljen poziv za dostavljanje komentara, dodao je on.

Posebna savetnica Ministarstvo kulture i informisanja Gordana Predić rekla je da je Akcionim planom Medijske strategije predviđena izmena Krivičnog zakonika i da to ministarstvo samo prati proces.

Radujemo se što je produžen rok za javnu raspravu i nadamo se da ćemo dobiti značajno bolji okvir za krivično-pravnu zaštitu i bolji položaj novinara, rekla je Predić.

Advokat Jukoma Milena Vasić rekla je da mehanizmi za krivično-pravnu zaštitu novinara postoje, ali oni nisu efikasni, a nije dobro stvarati nove mehanizme koji će restriktivno uticati na slobodu izražavanje.

Vasić je rekla da je sam Stojanović naveo da je sudska praksa neopravdano suzila pojam pretnje, zbog čega se postavljapita – „je l’ uvodimo novo krivično delo ili razgovaramo o sudskoj praksi“.

Sve ovo, čak i da napišemo najbolji član zakona, mi se bavimo lečenjem posledica, a ne uzrokom, ukazala je ona,

Uzrok nisu pojedinačne pretnje, već kad imate poslanika koji sa skupštinske govornice proziva novinarku imenom i prezimenom, pa joj u inboks stigne 150 pretnji, to nije njen problem. Problem i uzrok su političke prirode, rekla je Vasić.

Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Veran Matić podsetio je da su novinarska i medijska udruženja, uz podršku Misije OEBS u Srbiji, u okviru Stalne radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara inicirala rad na unapređenju krivično-pravne zaštite novinara i medijskih radnika.

Matić, koji je i član Stalne radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, rekao je da je za četiri godine, koliko postoji ta radna grupa, zabeležen veliki broj slučajeva napada na novinare, koji su odbačeni pred sudom zbog „manjkavosti koje postoje u trenutnom zakonu“.

„Ono drugo što je važno, je da taj broj stalno raste. Mi se nalazimo u jednoj situaciji u kojoj osećamo i sami nemoć da utičemo na to imamo bolju zaštitu novinara. Neke naše kolege imaju na stotine pretnji koje zbog nekih finesa u jezičkom smislu nije moguće procesuirati“, rekao je Matić.

Predložena rešenja za izmene i dopune Krivičnog zakonika na kojima je radio profesor Zoran Stojanović su u okviru Grupe pozitivno ocenjena, dodao je on.

Matić je ukazao da je Radna grupa imala puno situacija u kojima su pratili pretnje novinarima i odbačaje od tužilaštva i suda u tim slučajevima.

Praksa i formulacija onih koji prete novinarima, naročito na društvenim mrežama, pokazuje kao da su oni proučili sudsku praksu i koriste zaobilazne pretnje, rekao je Matić.

Mi ovim nismo završili priču o poboljšanju zaštite novinara, predočio je on.

Pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Rade Đurić rekao je da postoji potreba pojačane zaštite novinara, jer ono što se vidi u praksi su ogromne pretnje, koje prelaze u pritiske i posledice.

Slušamo novinare i čujemo njihovu bojazan, rekao je Đurić.