Matić: Transformacija B92 u O2 može poslužiti za ilustraciju stanja u medijima

Srbija je prema podacima Reportera bez granica, međunarodne nevladine organizacije specijalizovane za praćenje stanja u sferi medija, u 2019. godini nazadovala 14 mesta i u okviru Svetskog indeksa medijskih sloboda koji broji 180 država nalazi se na 90. mestu. Istovremeno, nevladina organizacija Fridom haus je u svom februarskom izveštaju svrstala Srbiju među delimično slobodne zemlje – dok je u junskom istakla političke lidere Mađarske i Srbije kao populističke zvaničnike koji guše nezavisno novinarstvo i kritičku misao u državama u kojima su na vlasti.

„Sloboda medija je sistemski ugrožena sa nekoliko nivoa. Permanentno se ugrožava već petnaestak godina posle demokratskih promena. Jedno je ekonomsko ugrožavanje medija na šta se ne može previše uticati i to je globalni problem. Politički centri moći to iskoriste i preko različitih vrsta pritisaka ugrožavaju medije. Neke medije unište, neke ućute, a neke kupe“, ukazao je Veran Matić, direktor nevladinog Fonda B92 i dobitnik desetina međunarodnih i domaćih novinarskih priznanja, kao i nagrada za društveni aktivizam.

Tokom prethodnih trideset godina B92 prešao je put od omladinskog radija, nastalog u predvečerje rata devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije, preko jednog od retkih profesionalnih i kritički orijentisanih medija prema režimu Slobodana Miloševića zbog čega je zabranjivan četiri puta (1991, 1996, 1999, 2000), piše Glas Amerike.

“Ako postoji nekakva objektivna odgovornost za ono što se desilo kompaniji B92 i njenim zaposlenima – moja je najveća u odnosu na sve ostale, jer sam imao najvišu funkciju. Ako je pitanje da li sam mogao da donosim nekakve drugačije odluke… Verovatno da. Opredelio sam se za ono što sam tada video kao moguća rešenja koja su postojala u svetu“, objasnio je Matić.

On je dodao da je pokušao da primeni model britanskog Kanala 4 (Channel 4) za koji kaže da je igrao ulogu javnog servisa – dok je istovremeno bio u privatnom vlasništvu.

„Mogli smo možda posle Petog oktobra da postanemo deo Javnog servisa, ali tadašnja politička elita je odlučila ipak da kontroliše javni servis i da ga upotrebi na svoj način. Da ostane u državnoj upotrebi. Sigurno se grešilo, ali mislim da je zasluga B92 i podsećanje na dobru praksu i primere u godinama u kojima je funkcionisao”, kazao je on.

Veran Matić od 2013. obavlja funkciju predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara, čiji je osnivač Vlada Srbije. Njen tadašnji predsednik bio je Ivica Dačić, a jedan od potpredsednika Aleksandar Vučić – koji su mu, tokom devedesetih godina kao funkcioneri vlasti Slobodana Miloševića, bili direktno suprotstavljeni. Pre nešto više od godine, aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, imenovao je Verana Matića svojim specijalnim izaslanikom za nestale osobe. Matić je i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara – u čijem sastavu su predstavnici policije, tužilaštva i novinarskih udruženja.

Matić je u intervjuu za Glas Amerike kaza da ga ne iznenađuju tvrdnje u javnosti prema kojima svojim angažmanom daje legitimitet predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću – koga mnoštvo novinara i novinarskih udruženja označava glavnim uzurpatorom medijskih sloboda u Srbiji.

“Moja procena je bila da u bilo kojoj od ovih aktivnosti je nemoguće bilo šta učiniti ako ostajete samo u poziciji nevladine organizacije ili fondacije. Neophodna je saradnja sa institucijama sistema – da biste dobili informacije koje su u glavnom poverljive”, istakao je Matić.

Na tvrdnju novinara Glasa Amerike da je to sistem za koji istovremeno kažu da inicira i distribuira pretnje prema novinarima ali i da je to čovek za koga kažu da je bio ministar informisanja u vreme u kom je Matić imao metu na čelu on odgovara „Dobro, to je istina“.

„Ali prolaze nekako vremena i ljudi se, na neki način, menjaju. Ondašnji Vučić je bio antievropejac. Danas je simbol nekakvog proevropskog angažmana, bar u očima, između ostalog Zapada. Situacije se menjaju. Ne možete, ako želite da radite, napravite nekakav pomak na mikro planu – odbijati bilo kakvu vrstu komunikacije i kontakta. Jer nećete moći ništa da uradite. Ne možete da prespavate nekakav period – dok se ne pojavi neki koji vama odgovara“, naglasio je Matić.

Ceo intervju pročitajte na portalu Glas Amerike.