Matić: Ubistvo novinara najjeftiniji oblik cenzure

Matić je povodom obeležavanja Svetskog dana slobode medija istakao da činjenica da nijedan slučaj ubistva novinara još nije razrešen predstavlja vrlo snažnu poruku za profesiju da je ubistvo novinara najjeftiniji oblik cenzure, da je nekažnjivost zagarantovana, da je novinarstvo izuzetno rizična profesija, da treba izbegavati istraživačke teme, da nezavisnost i profesionalnost bivaju kažnjavani pretnjama i napadima na novinare.

Na sličan način delovalo je i vraćanje predmeta ubistva Milana Pantića iz Tužilaštva za organizovani kriminal Višem tužilaštvu u Jagodinu, a obeležena je i tridesetogodišnjica smrti Dade Vujasinović bez ikakvog pomaka u istrazi, dok u slučaju atentata na Dejana Anastasijevića, kada su mu dve bombe aktivirane na prozoru spavaće sobe, nema ni istrage, naveo je Matić u pisanoj izjavi.

Prema njegovim rečima, jedina svetla tačka je pravnosnažna presuda u slučaju paljenja kuće Milanu Jovanoviću.

Matić je podsetio da su između dva 3. maja usvojeni novi Zakon o javnom o informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima, koji se sporadično i selektivno primenjuju, ali i dalje kasni praktična primena Medijske strategije, a Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije je više od pola godine bilo u tehničkom mandatu.

Poboljšanja u zakonima vezana za projektno sufinansiranje izigravaju se drastično smanjenim budžetima u brojnim pojedinim lokalnim samoupravama, pri čemu više od polovine lokalnih samouprava nije ni raspisalo konkurse, iako su po zakonu bili obavezni da to učine do 1. marta, a REM je pasivan i nezainteresovan za doslednu primenu Zakona o elektronskim medijima, ukazao je Matić.

Dodao je da se bezbednost novinara ugrožava na različite načine, pa iako brojke nisu više od onih ranijih godina, dvoje koleginica i kolega morali su da se relociraju zbog bezbednosti, u dva slučaja angažovano je privatno obezbeđenje, a u jednom slučaju organizovan je profesionalni video nadzor za mesto stanovanja jednog novinara i prevozno sredstvo.

Novinari su napadani i sprečavani u obavljanju svog posla samo zbog toga što su novinari, ali i kao česte mete hajki koje su vođene protiv pojedinih novinarki i novinara, kao i čitavih redakcija, a nekažnjeno su diskriminisani u obavljanju svog posla od strane najviših predstavnika vlasti, upozorio je Matić.

On je naveo i da je socijalni položaj novinara sve lošiji zbog potplaćenosti i nesigurnosti radnih mesta, a da su problemi sa mentalnim zdravljem i ukupnim zdravstvenim stanjem sve izraženiji i zahtevaju urgentno reagovanje, što je često onemogućavano zbog nedostatka vremena, prevelikog broja zadataka i zbog nedostatka sredstava za lečenje.

Uočavajući ove probleme, u proteklih godinu dana ANEM je svakog meseca organizovao posetu mestima van Beograda u kojima je uočen povećan broj pretnji i napada na novinare ili ima veći broj nerešenih slučajeva.

Na sastancima Stalne radne grupe za bezbednost novinara sa lokalnim tužiocima, policijom i novinarima, razmatrani su ovi slučajevi i razlozi za neefikasne istrage, ali i hvaljeni uspešno rešeni slučajevi. Povećanje poverenja i zajednički rad između tužilaca, policije i novinara, pomogao je u određenim pomacima koji se mogu uočiti, smanjenju broja odbačenih prijava od strane tužilaca i povećani broj presuđenih slučajeva, istakao je Matić, dodavši da je više od 200 novinara prošlo treninge za bezbedno izveštavanje.

Složena situacija u kojoj su novinari i mediji zahteva i kompleksniji odgovor, svakako mnogo širi od donošenja zakona, što je proces koji okupira relaciju između države i novinara, medijskih udruženja i asocijacija. Dijalog predstavnika vlasti i kredibilnih udruženja i asocijacija, uz podršku OEBS i Evropske komisije, o rešavanju svih važnih problema zbog kojih smo sve lošije ocenjivana zemlja neophodni je minimum, kako bi se zaustavio sunovrat novinarstva i nestanak profesionalnih medija, kazao je Matić.