Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić saopštio je danas da je za borbu protiv nekažnjivosti ubistava novinara važna odluka Vlade Srbije da se prošire zadaci i mandat Komisije i ocenio da to predstavlja odgovor na podatke Udruženja novinara Srbije o preko 40 ubijenih i nestalih novinara sa prostora Srbije.
Prodornost i rezultati rada Komisije u Srbiji potvrđeni su i na domaćem i međunarodnom nivou – od strane OEBS, UNESCO, UN, Komiteta za zaštitu novinara, Reportera bez granica, navodi se u pisanoj izjavi Matića.
Matić je, međutim, ukazao da i pored činjenice da postoje međunarodni dogovori o istragama vezanim za ubijene i nestale, nije bilo pomaka kada je reč o otkrivanju činjenica vezanih za ubijene i nestale novinare i medijske radnike u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i AP Kosovo i Metohija. Nije bilo ni ozbiljnijih pomaka u saradnji tužilaštava, policija. Posebno, nije bilo fokusa na slučajeve ubijenih i kidnapovanih novinara, dodao je on. Zbog toga odluka da se u rad Komisije uključe i predstavnici Tužilaštva za ratne zločine i Službe za ratne zločine MUP predstavlja pomak ka konstruktivnom učešću u rasvetljavanju ubistava i kidnapovanjima novinara.
Razotkrivanje sudbine novinara sa prostora Srbije ovim dobija nove mogućnosti, smatra Matić. U isto vreme, ocenio je Matić, stvoren je i sistemski pravni prostor za učešće institucija Srbije u naporima da se rasvetle i ubistva i nestanci novinara iz regiona.
Nadam se da će i međunarodni Komitet za zaštitu novinara iz NJujorka prihvatiti da je u Srbiji bilo i drugih žrtava, pored ubistva Slavka Ćuruvije, odnosno da će najzad na svoj spisak nastradalih novinara i medijskih radnika staviti i 16 ubijenih medijskih radnika Radio televizije Srbije, ukazao je Matić. Prema njegovoj oceni, Komisija za istraživanje ubistava novinara u Srbiji napravila je model koji se već primenjuje, za kampanju protiv nasilja nad novinarima, zajedno sa Komisijom za slobodu medija OEBS.
Prve pomake očekujem u razgovorima o načinima na koje je moguće voditi istrage u slučajevima pet nestalih srpskih novinara na Kosovu i Metohiji, kao i ubistava devet novinara, najavio je on. Matić je dodao da će se razgovarati i sa kolegama i predstavnicima nadležnih institucija u Hrvatskoj o istragama koje su rađene ili nisu postojale u slučajevima ubistava novinara za vreme ratnih operacija. Nekažnjivost je i regionalni i globalni problem, jer je veoma često to i atak na istraživačko novinarstvo, odgovor organizovanih kriminalnih grupa na razotkrivanje nacionalnih i međunarodnih pokušaja da kriminal nametne sopstvenu moć.
Organizovani kriminal je, po definiciji, postao i regionalni i globalni. Zbog toga je važno da izgradimo mehanizme koji će omogućiti da se suprostavimo napadima na novinare, i van granica naših država. Možda je najbolji primer za neophodnu saradnju slučaj ubistva Ive Pukanića, ocenio je Matić.
Nemoguće je očekivati da je sve slučajeve moguće rešiti preko angažmana jedne Komisije, ali je veoma važno da se uspostave mehanizmi koji su pokazali svoju efikasnost i na širem planu, u okvirima pravnih standarda i uz snažno izraženu političku volju da se razjasne sudbine ubijenih i nestalih novinara, ocenio je on. Ova aktivnost je veoma važna u vremenu kada raste broje pretnji i napada na novinare, i kada imamo rast procenata nekažnjivosti. Svaki nerešeni napad na novinare predstavlja novo ohrabrenje, dok svaki napor u rešavanju tih slučajeva predstavlja temelj za sprečavanje takvih napada u budućnosti, zaključio je Matić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.