Matković: U EP nam rekli da je rudnik Rio Tinta korporativni pritisak na EU da stane iza projekta

Naveo je da su učestvovali na događaju „Balkan na raskršću: rudarenje litijuma, ljudska prava i borba za životnu sredinu“, koji je ispratilo oko 75 članova Evropskog parlamenta, istraživača i stručnjaka za različite oblasti – od energetike do ljudskih prava.

Dodao je da su dobili podršku publike, kao i da su projekat Rio Tinta kritikovali iz ugla ekonomije, ekologije i sa pravnog stanovišta.

„Ja sam, zapravo, citirao nedavnu studiju Borisa Begovića i ostalih koji su govorili o niskoj profitabilnosti, odnosno niskom ekonomskom benefitu za Srbiju, o tome da će Rio Tinto plaćati takse svega za 12 godina od 40 godina projekta, da će se u suštini korist računati, manje-više, 2,6 evra po stanovniku za vreme ovog projekta godišnje i u principu da će nakon odlaska ove kompanije, nakon 40 godina, u suštini ostati neka rupa u našem razvojnom konceptu. Mi uopšte nemamo strategiju dugoročnog razvoja rudnika i ovde se predstavlja kao da će se on postaviti kao neka vrsta velike razvojne šanse za Srbiju, a u suštini mi nemamo ni garancije, ni ko će kupovati te baterije, ni ko će kupovati litijum“, kaže Matković za N1.

Podseća da cena litijuma opada „i ono što je bilo moje najveće pitanje za Evropski parlament jeste šta ćemo mi uraditi ako je nemačka autoindustrija u krizi, ako, zapravo, i čitave kalkulacije potražnje jednostavno ne drže vodu sada“.

Dodao je da je događaju prisustvovao i direktor Rio Tinta za evropske poslove Džonatan Vanherberger, koji se, prema rečima Matkovića žalio da su mu na Instagram profilu „neki Srbi slali poruke“, pokušavši da Rio Tinto predstavi kao žrtvu Srbije, „a meni je pred svima rekao da mu je žao što sam primio pretnje smrću, ali da dijalog mora biti vođen na niovu odraslih osoba“.

„Ja sam pokušao da stupim u kontakt sa Rio Tintom i odgovorili su mi da njihovo ekonomsko modeliranje nije sigurno. Pokušao sam da stupim u kontakt i sa Ergo grupom, to je grupa koja je radila ekonomsko modeliranje za Rio Tinto. Oni su takođe rekli da su kalkulacije oko potražnje litijuma radili i drugi ljudi, dakle nisu čak ni oni sami to radili. Ja sam stupio kontakt sa službama koje operišu u Evropskom parlamentu da vidim koje su kalkulacije oni radili i od njih sam dobio povratnu informaciju, u suštini, da zbog krize autoindustrije može doći do pada potražnje za litijumom“, rekao je Matković.

Dodaje i da se razvijaju natrijumske baterije, razvijaju se različiti motori, „recimo BMW i Tojota su odustali od elektrifikacije vozila zbog hidrogenskih odnosno motora na vodonik i u principu sve to će uticati na pad potražnje za litijum“.

„Takođe, ako se litijum bude reciklirao u Evropskoj uniji, kao što se sve više priča, zapravo će opadati i tu potražnja. Tako da te kalkulacije oko potrebe za litijumom i oko potrebe za rudnikom litijuma nisu sigurne“, ukazuje.

Rekao je i da je evroposlanicima naglasio da Rio Tinto sarađuje sa kineskim kompanijama, poput Ziđina, u eksploataciji minerala i sirovina u južnoj Srbiji i „jednostavno, čitava ta priča oko odvajanja EU od Kine ne pije vodu“.

„A takođe i priča o rešavanju klimatske krize ne pije vodu. I priča o ekonomskim benefitima za Srbiju ne pije vodu“, zaključuje on.

Naveo da su saznali da će kršenje ljudskih prava u slučaju nasilja nad naučnicima i aktivistima koji su se desili ovog avgusta i septembra, dobiti pozamašno mesto u izveštaju Evropskog parlamenta o evrointegracijama Srbije.

„Ja mislim da to znači da će ubuduće svaki napad na naučnike i aktiviste povodom iskopavanja litijuma ubuduċe ugrožavati proces evrointegracije Srbije i da za to krajnju odgovornost snosi naša vlast, pošto je dozvolila da se to sve desi i prođe bez javne osude i na taj način je ova priča dobila i svoj geololitički epilog i u inostranstvu. Takođe, EU planira da promeni i ljude koji pišu te izveštaje, tako da više to neće biti članovi EPP-a (Evropske narodne partije, partije kojoj pripada i SNS)“, rekao je Matković.

Kazao je i da je u događaj takođe bilo uključeno i dvoje predstavnika iz BiH „i sa njima smo razmenili informacije o uzajamnom delovanju rudarskih kompanija na Balkanu i došli do saznanja da one finansiraju jedne druge (primera radi Adriatic Metals i Rio Tinto finansiraju Dundee, dok Rio Tinto sarađuje sa Ziđinom i sl)“.

Prema njegovim rečima, u novembru sledi odlučivanje Odbora za kritičke sirovine o finansiranju Rio Tinta i „ukoliko dođe do toga, pare evropskih poreskih obveznika će moći da budu zloupotrebljene jer, ako se u javnosti za projekat Jadar bude asociralo nasilje u Srbiji, to će potencijalno biti problem i za finansijere Rio Tinta u EU“.