Jedna od knjiga koje će privući veliku pažnju posetilaca ovogodišnjeg Sajma knjiga biće, svakako, izuzetno delo Malaparte.
Životi i legende koje je objavljeno u već dobro poznatoj biblioteci Nostra vita izdavačke kuće Službeni glasnik. Autor ove biografije je italijanski pisac i diplomata (ambasador Italije pri Unesku) Mauricio Sera, poznat u svetu po svojim istraživanjima evropskih književnika koji su živeli i stvarali u prvoj polovini 20. veka.
Mauricio Sera dolazi u Beograd povodom prevoda ove knjige na srpski, koja će biti predstavljena u ponedeljak posle podne na Sajmu, u prisustvu autora, u 17 sati, u sali Borislav Pekić. O biografiji Malapartea govoriće, pored gosta, Svetislav Basara i Branko Kukić, urednik knjige, odnosno biblioteke Nostra vita.
Malaparteova biografija objavljena je nedavno, u prevodu Olgice Stefanović sa francuskog jezika (inicijalno i jeste napisana na francuskom), i dosad najpotpunije osvetljava život ovog izvanrednog pisca o kojem su decenijama unazad vladale velike neodumice, najpre vezane za njega kao ličnost.
Da li je služio fašističkoj ideologiji, da li je bio zanesen komunizmom-staljinizmom, da li je bio fasciniran njihovom snagom i silom… samo su neka od pitanja koja se vezuju za Malapartea, zasenjujući pritom njegov izvanredni doprinos svetskoj književnosti, i umetnosti uopšte. Jer, Kurcio Malaparte bio je ne samo prozni pisac već se istovremeno bavio i filmom, a uz sve to još je za različite listove izveštavao iz gradova i zemalja Evrope u osvit, ali i posle Drugog svetskog rata.
Ako se apstrahuje njegova ličnost, bavljenje Malaparteovim samo književno-umetničkim radom kao jednim delom celovite biografije o takvom stvaraocu predstavlja težak poduhvat, vredan velike pažnje.
Mauricio Sera (1955, London) dugo godina je istraživao sve što je moglo da najbolje i najtačnije osvetli lik i delo Kurcija Malapartea, potrudivši se i da razgovara sa ljudima koji su bili Malaparteovi savremenici ili su se i sami bavili ovom temom.
Sera je, pored Malaparteove biografije, napisao još niz dela, među kojima su Razdvojena braća: Drije La Rošel, Aragon, Malro (fašista, komunista, avanturista) u oči sa istorijom, Marineti i futuristička revolucija, Italo Zvezo ili protivno životu, Izgubljena generacija: pesnici-ratnici u Evropi 30-ih… Za svoje biografije dobio je niz priznanja, i nagrade azanova i Gonkur.
Uoči dolaska u Beograd, u kojem je već boravio pre više godina, Mauricio Sera je bio izuzetno ljubazan da nam odgovori na pitanja u vezi sa knjigom o Malaparteu. Ovaj mini intervju rađen je imejlom, „na putu Beograd-Brisel-Firenca-Beograd“.
* Šta vas je opredelilo da pišete Malaparteovu biografiju?
– Ova je biografija nastala iz ideje da se za međunarodnu publiku ponovo baci pogled na jednu kontroverznu ličnost 20. veka kakva je bio Malaparte. Biografija je pisana na francuskom jeziku, i sukcesivno je prevođena i objavljivana u Italiji, Španiji i, sada, u Srbiji, a očekujem da će biti objavljena i u Nemačkoj i u drugim zemljama. Za Malaparteom je sledio Zvevo, a sada i D’Anuncio,
* Šta ste mislili o Malaparteu pre početka pisanja knjige, koliko se, i u čemu vaše mišljenje promenilo?
– Moje mišljenje o Malaparteu kao piscu i kao čoveku je izronilo u toku rada na knjizi, sine ira et studio, bez mržnje i naklonosti. Biograf ne sme sebi da dozvoli da ima predrasude, niti da presuđuje. To ostavlja čitaocu, sa velikim Č. Ali, hajde, recimo da mi se kao pisac učinio mnogo kompleksnijim a kao ličnost, paradoksalno, mnogo nevinijim nego što sam mislio ranije.
* Za vas je, kao čovek, Malaparte kameleon, spreman da služi svim vlastima i da ih upotrebi za svoje ciljeve. Koji su vam ciljevi?
– Ja se, zapravo, borim sa stereotipom o Malaparteu kao o kameleonu. On je, svakako, bio jedan intelektualac koji je delao bez predrasuda, od početka do kraja. Ali meni se čini da se on mnogo više služio politikom i ideologijama – uključujući i fašizam i komunizam – nego što jeste bio u njihovoj službi. Osim toga, isuviše je verovao u slobodu umetnosti da bi postao prosti aparatčik.
* U čemu je briljantnost Malapartea kao pisca?
– Potrebno je razumeti taj termin. Malaparte je kompletan pisac, i koristio je sve stilove koji su mogli da mu budu od koristi. Mogao je, dakle, u okviru malog broja strana (setimo se određenih poglavlja knjiga Kaputt ili Koža) da pokaže svoju briljantnost ili sasvim obrnuto: svoju grotesknost, očajanje, jezovitost.
* Imate li još neke nedoumice u vezi sa Malaparteom?
– Rekao bih da su prvi, veliki deo njegovog života i njegovog dela već sasvim dovoljno i opširno osvetljeni. Ostaju sumnje u vezi sa poslednjom decenijom, pre svega mislim na intenzitet spiritualnog u velikom filmu kao što je Zabranjeni Hrist.
* Dokazano je da je susret Malapartea i Pavelića u Zagrebu, kada Pavelić piscu pokazuje kotaricu sa ljudskim očima – u romanu „Kaputt“ izmišljena. I kao izmišljena, ova je epizoda strašna. Jeste li naišli na razlog zbog čega ju je Malaparte baš takvu opisao?
– Malaparte je mnogo toga izmišljao (iako ne sve), ali ja verujem da su mu ove izmišljotine poslužile da predstavi svu dubinu karaktera određenih ličnosti. I u tome je razlika između tačno i verovatno.
* U vezi sa ovom epizodom, napisali ste i komentar da se ona „čita s jezom kao anticipacija masakra u bivšoj Jugoslaviji posle 1989. godine“. Otkuda ta vaša asocijacija?
– Verujem da je u opisivanju užasa svog vremena, Malaparte proročki najavljivao (nažalost!) užase našeg. A tragedija kraja Jugoslavije težak je teret na savesti Evrope.
* A kako biste najkraće moguće opisali Malapartea?
– Ne bih proveo toliko mnogo godina u društvu sa Malaparteom da ga nisam smatrao jednim od najznačajnijih pisaca prve polovine 20. veka i, uprkos svemu nepobitnom, tumača krize evropske istorije: krize iz koje ćemo izaći samo istinskom i autentičnom zbratimljenošću naših naroda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
