Mažino linija za imigrante

Pre pet godina njih 44 odsto rukovodilo se pri odlučivanju tim motivom, pokazuje istraživanje francuskog instituta „TNS Sofres“ urađeno za TV stanicu „Dimanće + Canal+“. Prema tom istraživanju, koje je obuhvatilo 974 Francuza starija od 18 godina, birači će najmanje vrednovati rezultate postignute u integraciji manjina u društvo, a njihov je interes u odnosu na onaj od pre pet godina najviše pao za rezultate postignute na poboljšanju bezbednosti (minus 12 procentnih poena) i rezultate postignute u zaštiti životne sredine (-11 procentnih poena).

Zanimljivo je da, prema ovom istraživanju, veliku vrednost pri odlučivanju neće imati ni rezultati borbe protiv ilegalne imigracije (smanjen interes za pet procentnih poena) iako imigraciona politika igra veoma važnu ulogu u francuskoj predizbornoj kampanji. Tu temu posebno nameće liderka Nacionalnog fronta Marina le Pen koja je aktuelnom francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju nadenula ime „gospodin više imigracije“ podsećajući da je on za taj dosije u Francuskoj odgovoran već deset godina, pet godina kao predsednik i prethodnih pet kao ministar unutrašnjih poslova.

– Francuzi vide istinu, imigracije nikada nije bilo toliko kao u tom desetogodišnjem periodu, ponavlja Marina le Pen. Ona je najavila mere kojima bi smanjila useljavanja u Francusku sa sadašnjih 200.000 na 10.000 godišnje.

Aktuelna vlada svakako ne želi da izgubi korak sa izazivačicom pa je neuobičajeno rano, kako podvlači Mond, sredinom januara objavila svoje prošlogodišnje rezultate u borbi protiv imigracije. Ministar unutrašnjih poslova Klod Gean slavodobitno je objavio „istorijski pad naturalizacija“, sa 94.500 u 2010. na 66.000 u 2011, a to je pripisao zakonu donetom juna prošle godine. Takođe je, prema istoj statistici, povećan broj deportacija nelegalnih imigranata za 17,5 odsto na takođe istorijski rekord od 32.912.

Za poslednjih deset godina, odnosno od dolaska Sarkozija na mesto ministra unutrašnjih poslova, podseća Mond, glavni kanal za doseljavanje u Francusku bilo je povezivanje porodica, koje je činilo 45 odsto svih imigracija. U tom periodu doneto je sedam represivnih zakona kako bi imigracija bila ograničena, ali bez velikog uspeha. Prošle godine je izdavanje dozvola za boravak po tom porodičnom osnovu palo za 14 odsto, ali vlada nije zadovoljna pa je najavljena reforma propisa o povezivanju porodica i ažurnije poništavanje takozvanih uslužnih brakova. „Ne radi se o tome da se opet povlačimo iza Mažino linije“ rekao je francuski ministar unutrašnjih poslova, nego o neophodnoj politici izazvanoj imigracijskim pritiskom sa kojim je Francuska suočena.

Francuska se veoma ponosi što je za poslednjih 30 godina (1981-2011) broj njenih stanovnika porastao daleko više nego broj stanovnika drugih najvećih država EU – Velike Britanije, Italije i Nemačke. Od tih 10 miliona koliko je u plusu, tri miliona, prema računici francuskog statističkog instituta Insee, ima zahvaliti imigraciji. Prema računici Eurostata, Velika Britanija će, zahvaljujući boljem migracionom saldu, 2030. godine imati više stanovnika od Francuske, a zahvaljujući starenju nemačkog stanovništva, i Velika Britanija i Francuska će 2040. imati više stanovnika od Nemačke.