Med mu produžio život

– Još od svoje četrnaeste godine počeo sam da se bavim pčelarstvom, jer sam voleo pčele i o njima dosta čitao. Moj deda Sava je prvi napravio košnicu sa ramovima još davne 1927. godine, a dedin otac je imao batare-vrškare, kako su se zvale tadašnje košnice – veli Čedomir i dodaje da to potomstvo pčela on sada uspešno održava. Od 1980. godine kada se kao invalid vratio iz Švajcarske, brzo je unapredio pčelinjak i povećao na šezdeset pčelinjih društava. Za dvadeset pet godina rada, proizveo je 492. prirodna roja, i svake godine izvrca od 800 do 1000 kilograma meda. Od pčelinjih proizvoda dobija čist vosak, propolis, cvetni prah, mleč… Ovi dragoceni proizvodi su Čedomiru pomogli u svemu, a posebno oko stabilizacije zdravlja, koje je bilo narušeno jednom težom operacijom. Od kada gaji pčele nije imao problema, danas se oseća zadovoljno i smireno. Redovnom upotrebom meda čovek jača svoj organizam, jer med je bogatstvo neprocenjive vrednosti. Voleo bi da što više mladih počnu da se bavi pčelarstvom. Poznat je u ovom kraju kao jedan od boljih proizvođača bagremovog i livadskog meda. Ima problema sa prodajom pa zato svakodnevno obilazi pijace Golupca, Velikog Gradišta, Požarevca i drugih gradova u Srbiji.

– Kvalitet meda postižem sa jakim pčelinjim društvima. Posle paše treba što duže da bude u košnici kako bi ga pčela dobro preradila i zatvorila. Takav med je dobrog ukusa i neograničene trajnosti. Sakupljam još propolis kapi pomešane sa medom i cvetnim prahom. Cvetni prah ima dragocene proteine, obično ga sakupljam u proleće kada sve cveta i u toku leta kada ga najviše ima. Da li će neko posle mene da nastavi porodičnu tradiciju dugu 4o godina, ne znam ali je moja velika želja da ostavim naslednike – kaže Čedomir Ilić.