„Med sa jednom korovskom biljkom najbolji je sada, tokom kovida“: Užički pčelar otkriva svoje tajne

Med jeste slatkiš, ali i prirodni lek, pa ovaj užički pčelar preporučuje da kašiku meda rastopimo u čaši tople vode i tako od njega uzmemo sve korisne sastojke.

-Naravno da ne škodi jesti ga u bilo kom obliku, ali tako je najkorisnije – kaže Nenad, čiji otac je pčelarstvom počeo da se bavi još 1978. godine, a tu ljubav je preneo i na njega.

-Samo pčele znaju recept za med. Čovek jedino može da ga pokvari, svesno ili nesvesno, dok ga uzima, zato je važno znati kako se medom rukuje – kaže Filipović.

Ljubitelji meda, koji nisu pčelari, dovoljno je da znaju da se čuva na mestu na kome temperatura nije visoka i ne varira previše, a da upotreba drvenih kašičica nije „zakon“, jer se med ni inače ne čuva u drvenim posudama, saznajemo od pčelara koji se svojim poslom bavi sa velikom strašću.

-Sve što pčela proizvede je lekovito. To je med, ali i propolis i mleč. Polen, koji koristi za proizvodnju je takođe lekovit. Zapravo, to su jedini proizvodi koje nam priroda daje, a koji nikako ne mogu biti zagađeni, priča ovaj Užičanin i podseća da se čak i pčelinji otrov koristi u proizvodnji lekova.

Objašnjava da ovi proizvodi ne mogu sadržati ništa štetno, jer pčela u košnicu nikada neće uneti bilo šta zagađeno. Ukoliko nešto takvo i pronađe u prirodi, koju čovek zagađuje na razne načine, pčela će uginuti, pre ulaska u košnicu.

-Zato je kvalitet meda isti stotinu godina unazad. Može biti tečan ili gust, jer to zavisi od okruženja i klime u kojima pčele žive, ali zabluda je da je gušći med ujedno i kvalitetniji. Ne, samo sadrži manje vode, ali kvalitet je isti, to potvrđuju i laboratorije – kaže Filipović.

Med sa koprivom dobar je krvnu sliku, bronhi med za disajne puteve, a od kada je počela epidemija kovida, najbolje se prodaje med sa omanom, korovskom biljkom, za koju se smatra da pomaže pri lečenju astme i upale pluća – saznajemo od užičkog pčelara, koji naglašava da med ne treba posmatrati kao lek, već kao preventivu.

Na pitanje koliko ima svrhe koristiti ga u kolačima i tortama, odgovara da ima, ali samo zato što doprinosi ukusu.

-Posle termičke obrade, nema ista svojstva, ali svakako nije štetan – naglašava.

Kao što sa kvalitetom meda nema veze njegova gustina, tako nemaju ni boja, ni homogenost.

-Laboratorijske analize su pokazale da je tako, a ostalo zavisi od toga kome se koji ukus dopada. Osim toga, svaki med se kristalizuje, ali kada, to zavisi od više faktora – kaže iskusni pčelar, koga ljuti razgovor o lažnom medu.

– Med je samo ono što pčela proizvede, ništa drugo ne sme da ima tu oznaku. Zato postoje i deklaracije – ističe i objašnjava da je nemoguće da prosečan kupac proceni da li zaista kupuje med.

-Jedini savet je da pronađete lokalnog pčelara kome verujete – savetuje Nenad Filipović.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Divlja deponija u krugu komunalnog preduzeća u Čačku, pristiže i smeće iz Užica

Udruženje „Da (ne) dišemo duboko“: Deponija Duboko radi uprkos zabrani inspektora

Udruženje „Da (NE) dišemo Duboko“: Ministarstvo dostavilo rešenje o zatvaranju deponije Duboko

Dačić: Unapređen sistem reagovanja u vanrednim situacijama kroz digitalni registar rizika