Medenica: Hapšenja, progoni, nestanci, ubistva čekaju građane Srbije

U Nacrtu izmena zakona o unutrašnjim poslovima ubačena je odredba koja bi snimanje primera policijske brutalnosti učinila prekršajem. Ukoliko se zakon usvoji u neizmenjenom obliku, svako ko objavi podatke o identitetu službenog lica koje primenjuje policijska ovlašćenja morati da plati novčanu kaznu u rasponu od 30.000 do 200.000 dinara. Takođe, u istom članu je određeno da se napušta praksa po kojoj je svaki policijski službenik na uniformi imao ispisano prezime. Umesto toga, policajci će biti identifikovani kombinacijom slova i brojeva.

– Novim zakonom predviđena je zabrana objavljivanja identiteta policijskih službenika koji obavljaju svoju dužnost. Vi, kao novinari, i mi kao javnost nećemo moći da izvestimo o tome ko su bili pripadnici policije koji su recimo, zloupotrebili svoja ovlašćenja. Dakle, sve ono što smo mogli da vidimo tokom julskih protesta, prošle godine, moglo bi da ostane tajna. Pritom imamo legalizaciju masovnog video nadzora koji koristi biometrijski softver za identifikaciju lica, što je jako problematično, ako imamo u vidu iskustva, pre svega, autokratskih sistema, poput Rusije – ističe Petrović.

U Rusiji, dodaje on, tokom skorašnjih protesta, nije zabeležen toliko veliki broj hapšenja, koliko je taj broj zabeležen, ustvari, nakon protesta.

– Upravo se koristio video nadzor i biometrijski softver za prepoznavanje lica kako bi se identifikovale osobe koje su učestvovale u protestima. Oni su kasnije bili i hapšeni. To sve ukazuje da mi idemo u pravcu ka legalizaciji autokratiije, gde je digitalna autokratija stub, odnosno jedan od novih stubova režima – smatra Predrag Petrović.

Komentarišući toleranciju koju pokazuju čelnici Evropske unije prema režimu Aleksandra Vučića, sagovornik Danasa ističe da je reč o trgovini ljudskim pravima i stepenom demokratije zarad, kako naznačava, lažne stabilnosti na Balkanu, kao i ka uspostavljanju navodnog sporazuma o miru, koji je „dosta maglovit“.

– Kosovski problem realno treba da se reši, ali svedoci smo da izmiče unazad deset godina. Zauzvrat, nemamo rešavanje tog problema već samo urušavanje stepena ljudskih prava i demokratije u Srbiji. I dalje Vučič koristi taj kredit koji ima a građani Srbije ispaštaju, plaćajući veliku cenu – smatra naš sagovornik.

U ponovnom osvrtu na Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, Predrag Petrović kaže da će svi građani sigurno razmisliti nekoliko puta pre nego što budu objavili snimak na kojem se vidi kako neki policajac zloupotrebljava svoju dužnost.

– Po slovu zakona moći će da vas gone zato što ste objavili identitet nekog policijskog službenika. Možete da objavite snimak, potom da se neki građanin javi i kaže da je prepoznao tog policijaca i da onda ta osoba izvesno postaje odgovorna jer je odala identitet policijskog službenika. Otežano će biti izveštavanje novinara sa eventualnih protesta. Vi možete da objavite snimak kako policajac batina građane a da ne objavite njegov identitet ali ljudi koji su prepoznali tu osobu, razmisliće nekoliko puta pre nego što budu objavili identitet. Svi državni akteri, posebno policija, vojska, imaju tu tendenciju da postupaju po svojim matičnim zakonima. Oni će pre reći – ovo je zabranjeno, vi ste pogrešili. Bez obzira što mi imamo Zakon o informisanju koji kaže da javnost ima pravo da zna ukoliko neko krši prava građana. U koliziji ta dva zakona, naravno da će država primenjivati zakon o policiji – zaključuje direktor BCBP.

Prema rečima Mirka Medenice, intencija novog Zakona o policiji da se dodatno ograniči javnost rada policijskih službenika, zabrinjava.

– Ova oblast ni do sada nije bila precizno uređena, ali se tumačenjem u kontekstu instituta javnosti rada državnih organa, što je jedna od osnovnih vrednosti demokratskog društva, došlo do prakse da je snimanje policijskih službenika dozvoljeno, osim u slučaju da se na taj način oni ometaju u vršenju svojih dužnosti. U realnosti ipak je bilo dosta slučajeva da su policijski službenici u najmanju ruku agresivno i neprimereno reagovali na saznanje da ih neko snima, a bilo je i težih incidenata nezakonitog oduzimanja uređaja za snimanje, čak i fizičkog napada na osobe koje su snimale – kaže naš sagovornik.

Nažalost, dodaje on, u kontekstu poslednjih velikih protesta u julu 2020. godine, „svedoci smo da čak i u slučajevima kada su postojali snimci gde se eksplicitno vidi policijsko nasilje i prekomerna upotreba sile, reakcije pravosuđa su izostale“.

– Ti protesti su pokazali svu brutalnost vlasti, i ne treba imati nedoumica da aktuelni režim u slučaju nekih novih protesta koji bi ga ugrozio će reagovati još brutalnije. Sagledavajući celokupno stanje, dolazimo do opasne situacije, jer režimi ovakvog tipa ne prihvataju odlazak sa vlasti na izborima, te građanima i građankama ostaje ulica kao prostor borbe – smatra sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima, režim Aleksandra Vučića se trudi da zadrži masku demokratije, ali se on suštinski ne razlikuje od brutalnih režima u Rusiji ili Belorusiji.

– Dešavanja u poslednjih nekoliko godina jasno upućuju na zaključak da se Srbija, politički kreće ka Belorusiji. Prošle godine smo svi bili svedoci kako se Lukašenko obračunao sa protestima, ubistvima, nestancima, hiljadama uhapšenih, hiljadama pretučenih, progonima i torturama, sve to, nažalost, čeka i građane Srbije – kaže Medenica.

Policija, kao državni organ koji ima monopol na upotrebu sile, smatra naš sagovonik, pa je zatp neophodno da bude pod nadzorom javnosti.

– Čak i u zemljama sa mnogo većom demokratskom kulturom i razvijenim institucijama, svako davanje dodatnih ovlašćenja ili pokušaji ograničenja uvida javnosti, nailaze na veliko podozrenje, ali i otpor, kao što je to pre nekoliko meseci bilo u Francuskoj, kada su stotine hiljada ljudi izašle na ulice da protestuju protiv izmena zakona, koje su gotovo identične kao u srpskom predlogu zakona. Sveukupna situacija nam govori da se režim sprema da po svaku cenu brani svoje pozicije, svestan da je okupirao gotovo sve prostore gde se politička borba može voditi, institucije i medije, građanima je ostavljena samo ulica. U te svrhe se i preuzimaju ovakvi koraci, ne bi li se i ta borba na ulici unapred oslabila, kroz strah građana da joj se priključe – zaključuje Mirko Medenica.