Pomoravski okrug, sa tri zdravstvena centra, šest domova zdravlja i nekoliko desetina privatnih stacionara i ordinacija, nema posebnu deponiju za odlaganje medicinskog otpada, već se on odvozi na javne deponije, i predstavlja veliku opasnost za ljude, a to je, manje više, karakteristika svih zdavstvenih ustanova u Srbiji – rekao je specijalista javnog zdravlja u Zavodu za javno zdravlje za Pomoravski okrug Božidar Nešić.
Pomoravski okrug, sa tri zdravstvena centra, šest domova zdravlja i nekoliko desetina privatnih stacionara i ordinacija, nema posebnu deponiju za odlaganje medicinskog otpada, već se on odvozi na javne deponije, i predstavlja veliku opasnost za ljude, a to je, manje više, karakteristika svih zdavstvenih ustanova u Srbiji – rekao je specijalista javnog zdravlja u Zavodu za javno zdravlje za Pomoravski okrug Božidar Nešić.
Medicinski otpad se ne odvaja na opasni i neopasni već se skuplja zajedno i transportuje, a da stvar bude gora, nijedna opština u Pomoravskom okrugu – Jagodina, Ćuprija, Despotovac, Paraćin, Svilajnac i Rekovac, nemaju uređenu komunalnu deponiju. – Opštinske deponije nisu urađene po higijenskim standardima i propisima – pristupačne su ljudima, domaćim i divljim životinjama, glodarima, insektima i postoji mogućnost prenošenja raznih zaraza. Medicinski otpad u bolnicama nema poseban tretman, već se skuplja kao i sav ostali i njegovo krajnje deponovanje je gradska deponija – rekao je Nešić.
– Samo Zdravstveni centar u Ćupriji, a Zdravstvene centre imaju i Jagodina i Paraćin, godišnje napravi 250 tona medicinskog otpada od koga je, prema standardima Svetske zdravstvene organizacije, 38 tona iz kategorije opasnog – objasnio je on. U kategoriju opasnog otpada spadaju hemijski, farmaceutski, radioaktivni i patološko anatomski otpad, oštri, upotrebljeni i odbačeni medicinski instrumenti. Najopasniji su dbačeni upotrebljeni medicinski instrumenti budući da se kontaktom sa njima ljudi mogu zaraziti HIV ili B i C hepatitisom. – Reč je o upotrebljenim iglama, skalpelima, špricevima, polomljenim epruvetama, pipetama – precizirao je Nešić.
On je podsetio da većina naših zdravstvenih ustanova ima spaljavaonice za uništavanje patološkog otpada. U razvijenim zemljama medicinski otpad se zbrinjava spaljivanjem, a najbolji postupak je tzv. „plazma“ koji se primenjuje u svega nekoliko zemalja jer je veoma skup. Reč je o rotacionim pećima sa komorama za spaljivanje i razlaganje nastalih gasova.
– Kod nas se razmišlja u dva pravca, ili će se postaviti nekoliko spaljivaonica za više regiona, ili će se dekontaminirati medicinski otpad posebnim aparatima, posle čega se takav otpad može odneti na bilo koju deponiju jer više nema nikakvu opasnost po spoljnu sredinu – rekao je Nešić.
Za koji će se pravac, dodao je on, opredeliti Srbija zavisi od vlade i naših ekonomskih mogućnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
