Mediji negativno o manjinama, Hrvatima, Albancima…

Ovo je samo jedan od zaključaka „Izveštaja o upotrebi govora mržnje u medijima u Srbiji“, autorke Ivane Krstić, koji je pripremljen u okviru zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope pod nazivom „Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji“.

Istraživanje za ovaj izveštaj sprovedeno je od 20. novembra do 20. decembra 2020. i obuhvatilo je dnevne listove „Blic“, i „Informer“, nedeljnike „Pečat“ i „Nedeljnik“, portale „Alo“ i „Kurir“, kao i dve TV emisije „Hit tvit“ (TV Pink) i „Ćirilica“ (TV Happy).

U Izveštaju, koji je predstavljen prekjuče u Beogradu, navodi se da je objavljeno mnogo tekstova koji izazivaju vrlo negativna osećanja prema Hrvatima, Albancima, Bošnjacima i Crnogorcima, kao i da REM i Savet za štampu ne koriste sva raspoloživa sredstva za borbu protiv govora mržnje i agresivnog govora. Dodaje se da je sudska praksa vrlo problematična, jer sudije u nekim slučajevima nisu prepoznale govor mržnje, a često slobodu izražavanja priznaju kao neprikosnovenu vrednost.

U Izveštaju se naglašava da je potreban dalji rad na rešavanju problema govora mržnje u Srbiji.

Novinarka Tamara Skrozza ističe za Danas da su mediji ogledalo jednog društva, „a naše nije nimalo sklono bilo kojim manjinama – vladaju nacionalizam, ksenofobija, stogodišnji stereotipi“.

– S druge strane, tu je i politička elita, koja samo deklarativno promoviše evropske vrednosti i ljudska prava, a zapravo je duboko ušančena na mestu na kojem je bila i devedesetih. I šta onda da očekujemo od medija? Da budu progresivniji od svog okruženja? To je nemoguće, bar ne u ovoj konstelaciji društvenih snaga, i ne uz osiromašene i degradirane novinare koji (iz raznih razloga) uglavnom ne mare za posledice svog delovanja – ukazuje Skrozza.

Naša sagovornica naglašava da bi „cenjeni eksperti EU i Saveta Evrope morali da znaju razliku između REM i Saveta za štampu i da (ako zaista ozbiljno rade svoj posao) ni u snu ne bi smeli da izjednače ova dva tela“.

– REM svojim nečinjenjem krši zakone ove države, medijske i druge, i ne koristi zakonske mehanizme koji bi realno mogli da poboljšaju stanje stvari u ovoj oblasti. S druge strane, Savet kao samoregulatorno telo nema tu vrstu moći i može da radi ono što inače radi: odlučuje po žalbama (od kojih se priličan broj odnosi na međunacionalnu netrpeljivost), dok pojedini članovi već decenijama javno upozoravaju na posledice govora mržnje – ističe Skrozza.

Prema njenom mišljenju, jezik u medijima je sve grublji, nepristojniji i više prostački nego što je ikada bio.

– U tom smislu, ono što je bilo „samo“ netrpeljivost, postalo je otvoreni govor mržnje. A letvica se svakog dana dodatno podiže i mediji udovoljavaju „apetitima“ što publike koju su navikli na dnevnu dozu mržnje, što svoje nalogodavce koji od te mržnje jako lepo žive – objašnjava Skrozza.

Inače, na predstavljanju Izveštaja, Tobijas Flesenkemper, šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, istakao je da iako govor mržnje često šire pripadnici javnosti, njegove posledice pogoršava zapaljiva retorika političara i drugih koji imaju uticaj, uključujući medije. Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, navela je da se osobe koje izražavaju govor mržnje često pozivaju na slobodu izražavanja, ukazujući da sloboda govora nije i ne može biti opravdanje za govor mržnje.

Preporuke

U Izveštaju EU i Saveta Evrope, između ostalog se preporučuje da Narodna Skupština i Vlada Srbije usvoje kodekse ponašanja u kojima se zabranjuje govor mržnje, kao i da je potrebno što pre usvojiti strategiju za sprečavanje i zabranu diskriminacije, ali i da se govor mržnje na internetu reguliše na sveobuhvatan način. Ukazuje se da je potrebno unaprediti praćenje dezinformacija, negativne stereotipizacije i stigmatizacije, kao i agresivnog govora i govora mržnje. Navodi se i da Savet za štampu sprovede sveobuhvatno istraživanje govora mržnje, a REM da koristi sve raspoložive mehanizme za aktivnu borbu protiv govora mržnje.