Mediji: Odluka VS da uvede i peti kalibar municije sporna i logistički i finansijski

U analizi objavljenjoj na tom portalu se podseća da je VS nedavno uvela kalibar 6,5 milimetara „Grendel“, što je municija sa dobrim balističkim karakteristikama, ali da je ta odluka sporna jer će doneti logističke probleme i finansijske izazove.

VS je do sada koristila NATO kalibar 5,56×45 milimetara za puške M-21, zatim 7,62×39 milimetra za automatske puške M-70 i puškomitraljez M-72, 7,62×54 za mitraljez M-84 i 7,9×57 milimetara za snajpersku pušku M-76, a sada je odlučeno da se uvede i kalibar 6,5×39, takozvani „Grendel“.

Poređenja radi, SAD, Nemačka, Francuska i Velika Britanija u vojsci koriste dva kalibra za automatske puške, puškomitraljeze i snajpere, a isti slučaj je i u ruskoj i kineskoj vojsci. Tako je i u regionu, konkretno u mađarskoj i rumunskoj vojsci.

„Unifikacija ima vojnu i ekonomsku logiku. Oružja raznovrsnog kalibra u ratu predstavljaju logističku noćnu moru. Manje kalibara znači i manji broj mašina za obradu metala i jeftiniju proizvodnju municije. Tako se manje opterećuje vojni budžet, a proizvođači imaju konkurentniju robu na svetskom tržištu“, dodaje se u tekstu.

Taj portal podseća da VS ima oko 27.000 vojnika i da će, tržišno gledano, proizvodnja relativno malih serija municije „Grendel“ tu municiju učiniti skupljom.

Dodaje se da će, uz novu municiju, biti uvedena i nova puška M-19 koja ima promenljivu cev i koja osim municije „Grendel“ može da koristi i klasičnu municiju 7,62×39, koja se upotrebljava i za automatsku pušku M-70.

Problem je u tome što će ta nova puška moći da koristi drugačiju municiju tek nakon što se ručno promeni cev i okvir za municiju.

„Nije jasno zašto se na M-19 menja samo cev, a ne i nišani jer se meci dva kalibra razlikuju po karakteristikama. Nejasno je kako bi u borbi vojnici menjali cevi. Na prikazima nije pokazano ni kako se uporedo sa cevi menjaju optički nišani i da li je potrebno njihovo naknadno podešavanje“, navodi se u analizi.

Portal postavlja i pitanje zašto se autori tog projekta nisu vodili poukama namenske industrije SFRJ koja je za JNA pravila kvalitetno i jeftino oružje u kalibrima koji su rasprostranjeni širom sveta, jer je tako mogla da osigura i dobre izvozne poslove sa velikim prihodima.

„U daleko manjoj vojsci i još slabijoj srpskoj ekonomiji postoje mnogo ambiciozniji planovi, ali bez debate o ekonomskim, političkim i logističkim aspektima eksperimentalnog kalibra“, dodaje se.