Mediji: Roditelji učenika VII/2 iz „Ribnikara“ traže suspenziju direktorke škole

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Odmah je direktorka morala da podnese ostavku,jer za bezbednost dece u školi nije odgovaran ni portir,ni školski policajac ,već direktor škole.Opravdano je da bude suspendovan i školski pedagog i psiholog,zbog zanemarivanja i možda prikrivanja problema vršnjačkog nasilja , kojeg je bilo ,po navodima učenika škole(ako je to tačno).Takodje ,da li je odeljenski starešina obavljao valjano svoju dužnost ,radio na koheziji odeljenja i gradio jednu timsku atmosferu u odeljenju, i imao uvid čime se to deca bave u slobodnom vremenu,(neko se bavi odredjenim sportom,baletom ,muzikom a neko ide u streljanu.?!)Da li se to znalo ili nije?Mnoge stvari treba ovde da se ispitaju i rekonstruišu.

2. Pa jel moguce da ovo nije vec ODMAH uradjeno!?

3. U kakvoj sredini deca provode školske dane? U takvoj da deca koja žele mogu u toku časa bez problema da se šetaju ometajući nastavu vikanjem, dizanjem stolica na stolove, verbalno ponižavajući drugu decu. Dok nastavnici to nemo posmatraju ne preduzimajući ništa. Ta ista deca, evidentno ohrabrena letargijom i nedelovanjem školskog kadra, dalje pomeraju granice svog neprimerenog ponašanja. Počinju da fizički maltretiraju decu koja ne mogu sama da se odbrane od grupe siledžija. Druga deca sve to posmatraju u strahu i ne reaguju jer i oni su ostavljeni i zapostavljeni od strane škole. Deca nemaju motivaciju da to prijave, jer vide na primerima dece koja su to prijavila razrednom, da to ne daje nikakve rezultate. I šta ja da radim kad su škola i roditelji siledžija nezainteresovani. Kako ja mom detetu da objasnim da fizički obračun nije rešenje. Kad to već mesecima traje i svi vidovi mirnog rešenja su istrošeni. Kako da se ja dalje suzdržavam od nagona da odšrafim nekom glavu. I kako bi posle toga dete pogledao u oči i rekao nemoj sine, nasilje nije rešenje. Eto zato mora da se menja mogo toga u ovoj zemlji gde siledžije prolaze nekažnjeno.

4. Jos jedna u nizu neljudskih reakcija na ovaj stravican dogadjaj… i jos jedan dokaza da sistem ne funkcionise jer se o odgovornosti raspravlja u institucijama, a ne u medijima koji ne dozvoljaju porodicama da dostojanstveno odboluju tragediju koja ih je snasla…