Mediji sporadično prate teme o starijim ljudima, nema kritičkih tekstova

Preovladava lako štivo, saveti, a nedostaju dublje analize i kritički tekstovi, kao i priče uspešnih seniora, smatraju sagovornici Danasa.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić kaže za Danas da se stariji ljudi u medijima pominju najčešće u situacijama poput otkrića o zloupotrebama ili očajnim uslovima u staračkim domovima, nesrećnim događajima i slično, a da se tek s vremena na vreme otvori tema penzija, da li zbog visine, kršenja ili nečeg trećeg.

„Imaju, doduše, pojedini listovi periodično dodatke posvećene penzionerima, ali uglavnom se radi o laganom štivu, bez dubinski obrađenih tema i kritičkih tekstova. Ono malo slobodnih i profesionalnih medija pokušava da otvara prave teme o položaju i životu starijih, dok ostali i tu oblast života sagledavaju iz svoje propagandne vizure i u korist režima. Problem je i što većina redakcija ima malo ili nema uopšte novinara edukovanih za prepoznavanje tema od značaja za život starijih građana. Sve u svemu, malo je primera dobre prakse kada je o ovoj temi reč“, ocenjuje Bodrožić.

Sociološkinja i socioterapeutkinja Radmila Urošević navodi da poslednjih godina ima pomaka i da mediji više pažnje posvećuju seniorima, ali da je i dalje to nedovoljno.

„Definitivno novinari i urednici svoj fokus treba sa aktuelizacije problema koje imaju seniori u Srbiji da pomere na aktuelizaciji mogućih, optimalnih i rešenja koja su dostupna najvećem broju seniora. Kod nas prvo najviše tekstova ima u specijalnim dodacima koji izlaze nedeljno ili dvonedeljno kao i priloga u emisijama koje su namenjene ovoj populaciji. Pored toga, najviše tekstova se odnosi na savete iz oblasti medicine i zdravlja“, navodi Radmila Urošević za Danas.

Ona dodaje da nedostaju tekstovi iz našeg svakodnevnog života o uspešnim običnim ljudima koji „gaze seniorske godine a nikako se ne ponašaju penzionerski“.

„Takvi tekstovi, životni i bez imalo teorije, u najvećoj meri motivišu i inspirišu pojedince a poruku – da je moguće biti uspešan i zadovoljan i u sedmoj/osmoj deceniji života, krajnje realnom. Iz mog iskustva, seniori više veruju seniorima i porukama koje stižu iz ‘njihovih cipela’. Teme koje se tiču seniora treba da budu namenjene svim generacijama. Razvijanjem kulture starenja, koja nam nedostaje i u čijem procesu je uticaj medija presudan, treba da dostignemo da se čitaoci i publika interesuje za teme starenja, starosti i starijih ljudi, bez obzira koliko imaju godina“, naglašava Urošević.

Više pažnje u medijima, prema mišljenju predsednika NUNS-a, treba posvetiti ranjivim grupama.

„Mnogi stariji ljudi ophrvani su siromaštvom, samoćom i bolešću, a naročito su u problemu ranjive grupe, kao i kod drugih starosnih dobi – osobe sa invaliditetom, Romi, žene na selu… i njima treba posvetiti više pažnje u medijima. Problem je i što sve više starijih trpi neki oblik zlostavljanja, najčešće u porodici, i to je tema za ozbiljne analize“, ističe Bodrožić.

Neophodno je, kako kaže, upoznati i mlađu populaciju sa problemima, ali lepim stvarima koje nosi treće životno doba.

„Na taj način razvijati kod njih solidarnost i razumevanje sa starijima i na neki način pripremiti ih za ovaj period života. NUNS je svojevremeno imao projekat zajedničkog rada studenata novinarstva i novinarskih veterana, što se pokazalo veoma dobrim i za jedne i za druge, i verujem da ćemo ga uskoro ponoviti“, zaključuje Bodrožić.