Tokom perioda 2019-2021. mediji u Srbiji su o nasilju prema ženama najviše izveštavali o fizičkom nasilju, potom o seksualnom nasilju, a najmanje o ekonomskom nasilju (samo osam odsto objava od preko 36.000).
Ovo je jedan od glavnih zaključaka “Analize medijskog izveštavanja o problemu nasilja prema ženama tokom perioda 2019-2021. godine“, koju je sprovela grupa “Novinarke protiv nasilja” uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.
Na početku konferencije za medije na kojoj je predstavljeno ovo istraživanje, rečeno je da su mediji i dalje jedini izvor informacija o femicidu.
Sanja Pavlović, aktivistkinja Autonomnog ženskog centra, istakla je da tema nasilja prema ženama zauzima značajan medijski prostor, dodajući da je važno na koji način se koristi taj prostor i kakav uticaj može da ostavi na javnost i na žrtve.
– Najviše medijskih objava o nasilju prema ženama bilo je 2021. godine, a najmanje 2020. kada se izveštavalo uglavnom o pandemiji. Mnoge žene su sa svojim ličnim pričama 2021. godine izašle u javnost – istakla je Pavlović.
Kako je ukazala, najviše o nasilju prema ženama izveštavaju onlajn portali (oko 60 odsto) u odnosu na štampu, kao i TV i radio, koji nisu prelazilii 10 odsto objava.
– Najčešće se o nasilju prema ženama govori kroz konkretne slučajeve (70 odsto medijskih objava), a ređe se piše o fenomenu nasilja prema ženama. Najmanji broj objava je onih kada mediji u momentu kada izveštavaju o konkretnom slučaju dodaju i momenat fenomena – rekla je Pavlović.
Ona je istakla da se vide pomaci u izveštavanju kroz svih osam indikatora koje koriste “Novinarke protiv nasilja”.
– Najčešće je kršen indikator o identitetu preživele i članova njene porodice. Mešutim, to je 2021. godine palo na 40 odsto, što nije veliki pomak, ali jeste pomak. Ipak, najveći pomak napravljen je za indikator umanjivanja odgovornosti nasilnika. Tokom 2019. godine bilo je 20 odsto medijskih objava koje su opravdavale nasilnika, da bi 2021. taj broj bio prepolovljen (11 odsto) – navela je Pavlović.
Jovana Gligorijević, novinarka nedeljnika “Vreme”, izjavila je da je ključno to mediji odustanu od toga da se nešto brzo objavi.
– Prosto, ne može brzo da se objavi kada vam se jave žene koje su preživele nasilje. I još važnije, potrebno je odustati od priče, odnosno nekad je mnogo etičkije i ispravnije sa ljudske i novinarske strane uputiti ženu na direktnu pomoć nego pusititi njenu priču u medije – objasnila je Gligorijević.
Jovana Stanković, novinarka Euronews Srbija, istakla je da je pored uloge urednika i urednica, bitna i uloga novinara i novinarki.
– Ja sam se sama priključila grupi “Novinarke protiv nasilja” jer sam smatrala da treba da radim na sebi i da naučim kako mediji trea da izveštavaju o naislju prema ženama – istakla je Stanković.
Maja Branković Đundić, rukovoditeljka Sektora za rodnu ravnopravnost UNDP-a u Srbiji, istakla je da mediji imaju važnu ulogu i da informišu žrtve i javnost, od načina na koji izveštavaju i o tome da li su te dovoljno korsne ženama da prepoznaju nasilje, kojoj instituciji da se obrate…
– Svrha analize nije kritika medija, već da se vidi gde je napredak a gde su određene slabosti, koje treba smanjiti i prevazići – ukazala je Branković Đundić.
“Analiza medijskog izveštavanja o problemu nasilja prema ženama tokom perioda 2019-2021. godine” izrađena je u okviru projekta “Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji III” koji, uz podršku Vlade Švedske i u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, zajednički sprovode UNICEF, UN Women, UNFPA i UNDP.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
