Gajović: Mediji u Srbiji neće preživeti bez pomoći države

Smatram da mediji u situaciji vanrednog stanja u Republici Srbiji rade korektno, mada sam ubeđen da to može da bude i bolje. „Iskakanja“ pojedinih medija nisu alarmantna, ali se to više odnosi na kršenje etičkih pravila, a ne Zakona o javnom informisanju i medijima, kaže Aleksandar Gajović, državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja.

Na pitanje da li to znači da je procena ministarstva da trenutno nema potrebe za preduzimanjem nekih drugih, konkretnijih mera za smanjenje širenja lažnih vesti i panike i da li je Vlada raspravljala o toj temi, Gajović kaže da „lažne vesti nisu problem samo u Srbiji, već u celom svetu“.

– Na sastanku Republičkog štaba za vanredne situacije, održanom 12. marta, prvi sam predložio da javno informisanje građana Srbije za vreme vanrednog stanja, putem konferencija za novinare i obraćanja, bude obavezno i to više puta na dnevnom nivou. To informisanje, kako sam tada naglasio, mora biti potpuno, blagovremeno, profesionalno i istinito, jer samo na taj način možemo suzbiti lažne vesti. Takođe sam predložio još neke mere, koje su kao obavezne usvojene dva dana kasnije. Tada je, između ostalih, doktor Goran Stevanović zabrinuto rekao da je informisanje o koronavirusu u Srbiji katastrofalno, jer je samo RTS u tom trenutku emitovao spotove upozorenja na pandemiju, dok druge televizije sa nacionalnom frekvencijom to nisu radile. Složio sam se sa njim i zato sam odmah reagovao i koordinirao sa REM-om da spotove koje su dobili od MUP-a distribuiraju svim TV stanicama koje su registrovane u zemlji i da je emitovanje tog materijala za sve – obavezno. Medijska slika o stanju u zemlji i posledicama koronavirusa se već istog dana popravila. Time sam, čini mi se, bar malo uticao da preventiva u odnosu na opasnost koja nas je zadesila uđe u sve naše domove. Priznajem da sam na tom istom sastanku shvatio da se kao društvo nalazimo pred važnom odlukom – ili ćemo svetlo upaliti ili će mrak da nas proguta. Lažne vesti, kako sam na tom istom skupu upozorio, podjednako su opasne kao ispaljeni metak u čoveka. I baš zato im se moramo suprotstaviti svim silama, merama i bez pardona. Iz istih razloga neprekidno apelujemo na medijske radnike da obazrivo i sa dužnom pažnjom prenose informacije, posebno za vreme vanrednog stanja, kada su građani zbunjeni i nesigurni, ističe Gajović.

* Da li ministarstvo, neka viša instanca ili pak neki drugi državni organi, imaju mehanizme kojima mogu da pozovu na odgovornost neodgovorne vlasnike ili urednike medija?

– Naravno da imaju, po prijavi ministarstva ili bilo kog lica koje smatra da je oštećeno. Javno tužilaštvo je nadležno da ustanovi da li se zakon poštuje ili ne. U slučaju nepostupanja po obavezama propisanih zakonom, pokretanje sudskog postupka je neizbežno. Ministarstvo će, naravno, u svakoj situaciji u kojoj se ne poštuje zakon reagovati i podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, što je uostalom i naša obaveza. I moja, naravno, pogotovo što sam nepopravljivi legalista.

* Da li će država, s obzirom na trenutne okolnosti, nastaviti da finansira medije kroz projekte od javnog značaja i da li će, u budućoj selekciji projekata, imati uticaja i to kako je određeni medij izveštavao tokom pandemije i da li je pri tome prekršio neki zakon ili kodeks novinara?

– Moj lični stav je da mediji u Srbiji neće preživeti bez pomoći države, bez obzira što ima i suprotnih mišljenja. Iz tog razloga će rad ministarstva na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja biti nastavljen odmah posle završetka vanrednog stanja i sprovedenih mera koje je propisala vlada. Podsećam, te mere vlade svi moramo bezrezervno poštovati, jer one za sve, bez izuzetaka, podjednako važe. U kriterijumima za ocenu projekata jasno je naznačeno da se uzima u obzir da li su učesniku konkursa izrečene mere od strane državnih organa, regulatornih tela ili tela samoregulacije u poslednjih godinu dana. Takođe, uzimamo u obzir i dokaz da su posle izricanja sankcija ili nekih drugih mera, preduzete aktivnosti koje garantuju da se sličan slučaj neće ponoviti. Najzad, želim da naglasim da ćemo posle vanrednog stanja u zemlji nastaviti i sa medijskim reformama, dopunama i izmenama seta medijskih Zakona, kako bi se još više upristojila medijska scena Republike Srbije. U tome ćemo uspeti samo ako svi njeni akteri budu složni u primeni, poštovanju u sprovođenju zakonskih normi, što će Ministarstvo kulture i informisanja oberučke prihvatiti, jer mu je to i obaveza.

Novinari da pokreću tužbe

– Takođe, predlog za pokretanje sudskog postupka mogu pokrenuti i sami novinari, redakcije ili udruženja novinara, što je retkost. Time bi medijski radnici i sami doprineli smanjenju širenja lažnih, neistinitih vesti i informacija kojima se unosi nemir i nesigurnost kod građana. Nemojmo čekati da samo Ministarstvo po tom pitanju nešto učini ili uradi. Zajednički moramo da se borimo protiv negativnih pojava u medijima i samo tako jedinstveni možemo pobediti i učiniti da nam medijska scena bude još bolja. Najzad, pred zakonom smo svi jednaki, ali i obavezni.

Edukacijom protiv lažnih vesti

– Znam da su društvene mreže bez kontrole i da su izvori svakojakih lažnih vesti koje šire paniku i strah kod građana, ali to podrazumeva preduzimanje sistemskih mera edukacije na svim nivoima. Tim povodom, podsećam da je Ministarstvo organizovalo niz radionica i skupova posvećenih medijskom opismenjavanju građana od najranijeg uzrasta kako bi ih edukovali da prepoznaju lažne vesti. O tom problemu, neophodna je aktivnost svih medija u zemlji, jer oni imaju najveći uticaj na građane i – najznačajniji sud.