Mediji u Srbiji više izveštavaju o političkim prepucavanjima u skupštini, nego o zakonima i radu u odborima, rečeno je na debati “Šta znamo o Skupštini Srbije iz medija?”, održanoj u Beogradu u okviru Nedelje parlamentarizma.
Na debati u organizaciji Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) učestovali su Svetlana Stanković, dugogodišnji skupštinski izveštač novosadskog Dnevnika, Piter Nouls, urednik kanala Bi-Bi-Si parlament, Maja Koler Zorko, šefica služba za informisanje Skupštine Srbije i Vesna Marjanović, narodna poslanica.
Svetlana Stanković, koja tri decenije izveštava iz Skupštine Srbije, kaže da se godinama menjao način izveštavanja, jer se ranije više izveštavalo o zakonima, dok su zakoni danas samo sporedna tema u izveštajima.
“Devedesetih smo više pisali o zakonodavnom delu. To je imalo korisnu stranu, jer su građani znali šta piše u zakonu. Kako je vreme prolazilo zakondavne teme su potiskivane, a u prvi plan dolazi politička priča. Ako nema bombastičnih tema, niko neće zabeležiti. Građani su navikli da parlament bude neka politička pozornica“, kaže Stanković.
Urednik parlamentarnog kanala Bi-Bi-Si parlament Piter Nouls kaže da su i u Velikoj Britaniji štampani mediji uglavnom fokusirani na skandale i troškove poslanika, dok javni servis više analizira to šta poslnici u parlamentu rade. Govoreći o načinu na koji biraju teme, Nouls je rekao da se izveštavanje o parlamentu suštinski ne razlikuje od bilo kog drugog izveštavanja.
“To jeste specijlizovano novinarstvo, ali ima iste principe kao bilo koja driuga vrsta novinarstva, a to je da traži šta je – zanimljivo i važno“, ističe Nouls i dodaje da se vrednost poslanika ne može meriti na osnovu toga koliko vremena provode u parlamentu ili koliko pitanja postavljaju, već na osnovu njihovog suštinskog doprinosa, o čemu ovaj kanal izveštava.
Prema njegovim rečima, nikad iz partija nije bilo pritisaka, jer misli da bi ih bilo sramota da na taj način pokušavaju da utiču na javni servis.
Poslanica u Skupštini Srbije Vesna Marjanović kaže da u medijima u prvi plan najčešće izlaze prepusavanja u skupštini, dok se o skupštinskim odborima često uopšte ni ne izveštava. “U prethodnom mandatu sam predsedavala Odboru za kulturu, kada se raspravljalo o izmenama zakona o kulturi, sednica je trajala devet sati, ali to nije izašlo nigde u medijima, bar kao činjenica da je trajalo devet sati. U medijima izlaze samo prepucavanja, a ono što je rasprava o dnevnom redu, to najčešće ne bude u izveštaju“, kaže Marjanović.
Maja Koler Zorko, šefica služba za informisanje Skupštine Srbije, smatra da ne bi trebalo uvoditi poseban parlamentarni kanal, jer bi prenosi bili manje gledani. “Ono što smo mi primetili jeste veliki porast ljudi koji koriste naš YouTube kanal, tri puta se povećao broj korisnika“, rekla je Koler i dodala da je važno što na taj način prave arhivu koju svi mogu da koriste.
Učesnici su se saglasili da je skupština najtransparentnija institucija, što je prepoznato i u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, gde se navodi da je prošle godine održana prva Nedelja parlamentarizma u saradnji sa inicijativom Otvoreni parlament.
Prema istraživanju Evropske unije za javne servise, 98 odsto zemalja Evrope uživo na svojim sajtovima imaju prenos skupštinskih sednica, među kojima je i Srbija, s tim da srpski parlament ne komunicira sa građanima preko društvenih mreža, za razliku od 75 odsto skupština širom Evrope.
Najposećenije stranice na sajtu Skupštine Srbije su stranice o donetim zakonima i prenosima sednica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
