Medijska realnost Srbije 2024: Agresivnost, senzacionalizam i mržnja u porastu

Istraživanje pod nazivom „Komunikativna agresija u Srbiji 2024.“ sprovedeno je u periodu od 1. do 30. septembra ove godine, a rezultati pokazuju da je u navedenom periodu od mesec dana u najčitanijim štampanim i onlajn medijima u zemlji objavljeno 21.638 tekstova sa elementima agresivne komunikacije, govora mržnje i senzacionalizma. To je porast od 8,4% u odnosu na 2019. godinu kada je CEPROM sproveo prvo istraživanje komunikativne agresije u Srbiji. To znači da su građani koji se informišu putem najuticajnijih medija u zemlji sve izloženiji svakodnevnoj komunikativnoj agresiji, ali se istovremeno zapažaju i neki potpuno novi trendovi po pitanju načina na koji se agresija i ekstremizmi raznih vrsta praktikuju u medijima.

Novi trendovi u etiketiranju i govoru mržnje

Najveće promene u periodu od pet godina zabeležene su po pitanju medijskog etiketiranja i tekstova sa elementima govora mržnje. Tako je etiketiranje upotrebom termina „izdajnik“ danas prisutno čak četiri i po puta manje u odnosu na 2019. godine, termin „Šiptar“ koristi se skoro tri puta manje, dok se najmanji pad iz kategorije posebno problematičnih izraza beleži u slučaju termina „Ustaša“ i iznosi 14%.

Istovremeno, uočavaju se i dva suprotna trenda. Neke forme etiketiranja koje su 2019. godine bile zastupljene u znatno manjem obimu danas se koriste neuporedivo intenzivnije, a najilustrativniji primer je termin „strani plaćenik“ čija je upotreba u medijima u periodu od pet godina u porastu za više od sedam puta. Još indikativnija je pojava novih oblika etiketiranja, tačnije termina koji su 2019. godine bili veoma retko u upotrebi, ali su u ovogodišnjem istraživanju detektovani u velikoj meri. Među takvim terminima „bolesnici“ su ubedljivo na prvom mestu sa čak 1227 tekstova u kojima se pojedinci ili grupe etiketiraju na ovaj način, slede „nacisti“ sa 638 tekstova, „psihopate“ sa 148, „izopačeni“ sa 58 i „srbomrsci“ sa 34 teksta.

Prilikom etiketiranja „nepodobnih“ pojedinaca, raznih organizacija ili određenih grupa direktno se izazivaju negativne emocije kod najšire javnosti, što doprinosi širenju netrpeljivosti, a sve češće i osećaja mržnje i neprijateljstva prema onima koji su mete napada. Tako se jezik agresivnosti i mržnje iz medijske sfere prenosi i na svakodnevni život, pa ne čudi što su tolerancija i dijalog iz godine u godinu sve ugroženije kategorije u našem društvu.

Militarizacija agresivne komunikacije i senzacionalizma

Rezultati sprovedenog istraživanja pokazuju da se značajno menja i način na koji mediji koriste senzacionalistički narativ i agresivnu komunikaciju jer se neki od najučestalijih termina iz ovih kategorija tokom 2019. godine danas koriste u višestruko manjem obimu, ali su istovremeno militaristički narativi sve intenzivniji.

Tako je, primera radi, upotreba mnogih termina u velikom padu od 2019. godine, kao što je slučaj sa terminom „uznemirujuće“ koji je u padu za čak 72,4% (sa 2655 na 734), izraz „pakao“ je u padu za 57,4% (sa 2014 na 858), dok je „šok“ u padu za 55,5% (sa 8158 na 3630). Istovremeno se beleži tek mali porast korišćenja drugih termina koji ilustruju jezik agresivnosti i senzacionalizma, poput izraza „užas“ (3,6%) i „jezivo“ (1,9%), dok je značajnija razlika zabeležena samo u slučaju termina „drama“ čija je upotreba porasla za petinu.

Ubedljivo najveći rast iz ove kategorije beleže borbeni i militaristički termini, čija je upotreba najčešće u porastu za oko trećinu. Među njima najfrekventniji su termin „napad“ (rast od 36,6%), „sukob“ (32%) i „smrt“ (29,7%), nešto manji rast beleži se u slučaju termina „rat“ (14%), dok ubedljivo najveći rast ima izraz „atak“ (82,5%). Ovi podaci jasno ukazuju na trend militarizacije medijskog izveštavanja jer agresivnu komunikaciju i senzacionalizam mediji danas sve intenzivnije stavljaju u borbeni i militaristički kontekst podižući na taj način komunikativnu agresiju na još viši nivo.

U onlajn medijima skoro 13 puta više agresivnosti i senzacionalizma

Istraživanje pokazuje da su tekstovi sa elementima agresivnosti, senzacionalizma i govora mržnje dominantno prisutni u onlajn medijima u kojima je objavljeno čak 92,66% takvih tekstova u analiziranom periodu (20.050 tekstova), dok je u dnevnoj štampi objavljeno 7,34% (1588 tekstova). Dodatan problem za ovaj podatak predstavlja praksa u kojoj se agresivnost u onlajn medijima neuporedivo brže širi na korisnike, tako da su negativni efekti vidljivi gotovo momentalno. Konkretnije rečeno, reagujući na takve medijske sadržaje korisnici dodatno intenziviraju agresivnost i mržnju u onlajn prostoru surovim komentarima koje ostavljaju na sajtovima datih medija i društvenim mrežama, izazivajući posledično slične reakcije drugih.

Upravo efikasno izazivanje reakcija publike predstavlja jedan od osnovnih razloga za sve intenzivniju upotrebu zapaljivih narativa u medijima, o čemu svedoče i brojna istraživanja. Tako je naučni časopis „Plos One“ objavio longitudinalno istraživanje koje otkriva da su naslovi koji označavaju i izazivaju strah u porastu za čak 150% u poslednje dve decenije, oni koji izazivaju bes u porastu su za 104%, a tugu za 54%. Razlog za ovakve trendove leži u činjenici da analitika pokazuje da negativni i emocionalno provokativni naslovi privlače neuporedivo više klikova i pažnje od pozitivnih ili neutralnih medijskih sadržaja.

Istovremeno, istraživanje koje je objavio časopis „Nature Human Behaviour“ otkriva da svaka negativna reč u naslovima prosečne dužine povećava stopu učestalosti klikova (CTR) za 2,3%, dok svaka pozitivna reč smanjuje za 1%. O značaju tog uticaja negativnih i pozitivnih reči najbolje svedoči podatak da je prosečan CTR za sve tekstove na internetu 1.39%.

Stoga će Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost u narednom periodu objaviti serijal tekstova posvećen ovoj temi kako bi upozorio javnost na obim i intenzitet agresivne komunikacije kojoj smo izloženi svakoga dana, ali i na to kako jezik ekstremizma i agresivnosti u srpskim medijima oblikuje pojedince i društvo u kojem živimo. Jedna od najopasnijih posledica takvog izveštavanja medija je sve izraženija polarizacija u društvu koja dodatno ugrožava svaki vid tolerancije i dijaloga među neistomišljenicima i istovremeno doprinosi jačanju ekstremizama raznih vrsta. A takvi ekstremizmi se iz medija po pravilu prenose i u svakodnevni život građana, o čemu najbolje svedoči kraj 2024. godine.

Autor teksta je Marko Nedeljković, vođa istraživanja „Komunikativna agresija u Srbiji 2024.”

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Komunikativna agresija u Srbiji 2024: Kakve su posledice jezika senzacionalizma, agresivnosti i mržnje u domaćim medijima po pojedince i društvo” koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu i ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.