Medijska scena biće bolja padom Vučićevog režima: Sagovornici Danasa o najnovijem izveštaju Fridom Hausa

Prema oceni Fridom Hausa, medijske slobode ugrožene su pretnjama, tužbama ili krivičnim prijavama protiv novinara, nejasnim medijskim vlasništvom, pritiskom političara na urednike, direktnim pritiskom na novinare i visokim nivoom autocenzure.

Dodaje se da vladajuće stranke imaju veliku medijsku zastupljenost na javnim servisima. Peta nacionalna frekvencija na kraju nije dodeljena, zbog čega su dva TV kanala koja nisu dobila licencu, N1 i Nova S održali privremeni protest gašenjem programa.

Slobodan Ćirić, potpredsednik UNS-a, ističe da ovo udruženje svakodnevno ukazuje na pritiske i pretnje kojima su novinari izloženi.

– Svakodnevno smo prinuđeni da reagujemo i stajemo u zaštitu poslenika „sedme sile“ i sve to govori da se Srbija u ovoj sferi ne može pohvaliti da je bastion medijskih sloboda. Kada se ovome doda i izuzetno loš ekonomski položaj ogromne većine novinara koji rade za bedne plate, plašeći se da i njih mogu da izgube, pa sledstveno tome, iz straha pribegavaju i autocenzuri, onda je jasno da ocene iz izveštaja Fridom Hausa nisu iznenađenje – navodi Ćirić.

Naš sagovornik dodaje da njega posebno zabrinjava to što se sve više novinara koji nastoje da svoj posao rade profesionalno, poštujući kodeks i novinarske standarde, sve češće nalazi na udaru ne samo „pravovernih“ iz političke sfere, već i na udaru svojih „pravovernih“ kolega iz medija koji obavljanje novinarskog posla shvataju ne kao služenje istini i javnom interesu, već kao služenje vlasti.

Na pitanje da li će se uskoro ovakva situacija promeniti, Ćirić nije optimista.

– Nisam optimista, nažalost, mislim da se ni u medijskoj sferi ovakvo stanje neće skoro promeniti, sve dok ne dođe vreme suštinskih sistemskih promena u svim oblastima, promena koje će dovesti do toga da politika bude stvar opšteg dobra, a ne partijskih i drugih uskih interesa. Do tada, moramo ostati hrabri, objektivni, obavljati svoj posao u skladu sa profesionalnim standardima, uprkos nastojanjima političara i kvazi novinara da potčine i ukaljaju ovu profesiju – poručuje Ćirić.

Novinar Nedim Sejdinović ocenjuje za Danas da Srbija po svim istraživanjima iz godine u godinu beleži strašan pad na međunarodnim lestvicama medijskih sloboda, ali i demokratskih standarda uopšte, i to sasvim zasluženo.

– Nezasluženo je njen rejting porastao 2014. i 2015. godine u kontekstu donošenja novih medijskih zakona, i za to krivicu snosi celokupna naša medijska zajednica koja je verovala da će ti zakoni da imaju nekakve veze sa stvarnošću i slala takve poruke vani. Kao da je Aleksandar Vučić neko nov koji nije ispekao politički zanat krajem devedesetih kao ministar dezinformisanja, cenzure i progona profesionalnih novinara i medija – ističe Sejdinović.

Dodaje da ovo govori i samokritički, jer je i sam “imao amneziju” i verovao da će se nešto učiniti sa medijskim zakonima.

– Žao mi je što novinarske i medijske organizacije i dalje troše ogromno vreme i energiju pokušavajući kroz dijalog sa vlastima da izmene medijsku scenu. Veruju da će novi medijski zakoni dovesti do poboljšanja slobode izražavanja, položaja profesionalnih novinara i glasila, kao da nismo imali ni iskustvo iz 2014. godine, kada su relativno dobri zakoni u kontekstu raspada vladavine prava produkovale najgoru medijsku scenu u Srbiji, u pojedinim segmentima – ikada, kaže Sejdinović.

Prema njegovim rečima, kada bi sutra Srbija imala i najbolje zakone na svetu, svejedno bi medijska scena ličila na tragičnu karikaturu.

– U njoj bi i dalje apsolutno dominirali mediji koji na najprimitivniji način predstavljaju raspamećujuće i pogane biltene stranke na vlasti i jednog sumanutog vođe koji celi život mulja, petlja, dezinformiše i koristi jeftinu propagandu, koja u normalnoj državi ne bi imala prođu ni u obdaništu. Preduslov svih preduslova za poboljšanje medijske scene u Srbiji je pad režima Aleksandra Vučića, i u to nema nikakve sumnje – zaključuje Sejdinović.

Fridom haus navodi da neki emiteri u privatnom vlasništvu i tabloidi učestvuju u kampanjama blaćenja opozicije ili suparnika vlasti.

Novinari se suočavaju sa fizičkim napadima, klevetama, maltretiranjem na internetu i poreskim inspekcijama. Strane i domaće nevladine organizacije uglavnom rade slobodno, ali one koje zauzmu kritički stav prema vladi, suočavaju se sa pretnjama i maltretiranjem, navodi se u izveštaju.