Medijska strategija se usvaja bez novinara

Iz radne grupe prvo je izašla predstavnica Asocijacije medija, potom Udruženja novinara Srbije, a pre četiri dana povukla se i Koalicija novinarskih i medijskih udruženja koju čine NUNS, NDNV, ANEM, Lokal pres i Asocijacije onlajn medija. Odnos članova radne dodatno se zaoštrio zbog neslaganja, ali i razlozima izlaska iz ovog tela.

Predstavnica UNS-a Ljiljana Smajlović podnela je ostavku na mesto člana radne grupe zbog odluke Vlade da urednika „Ilustrovane politike“ Aleksandra Gajovića imenuje za državnog sekretara za informisanje uprkos njegovim „šovinističkim predrasudama prema ženama“ i neprimerenim izjavama u kojima degradira ulogu žena u javnom i političkom životu.

Koalicije novinarskih i medijskih udruženja svoju odluku o izlasku iz grupe obrazložila je saopštenjem:

„Nismo želeli da dajemo legitimitet vlasti, pa zbog toga, za razliku od drugih udruženja, naš predstavnik nije potpisao nikakav ugovor sa ministarstvom i odbio je da primi honorar za svoj rad, javno ističući da zadržava pravo da istupi iz radne grupe onog trenutka kada bude smatrao da je njegovo učešće u njoj bespredmetno“, navedeno je u saopštenju Koalicije gde se dodaje da protiv sebe nisu imali samo predstavnike vlasti, nego i kolege iz drugih novinarskih i medijskih udruženja.

Predsednik NDNV i predstavnik Koalicije u radnoj grupi Nedim Sejdinović kaže za Danas da dva udruženja koja su prva izašla nisu ni učestvovala u malim radnim grupama, niti su imala uvid u stanje na radu.

– Međutim, njihovim izlaskom je radna grupa izgubila kredibilitet i mi smo odlučili da izađemo iz rada, iako on suštinski i nije počeo da tretira ključne stvari. Jako smo nezadovoljni, jer smo dovedeni pred svršen čin, i deluje da smo instrumentalizovani u UNS-ovim političkim igrama kao organizacije koja je praktično deo vlasti – kaže Sejdinović.

On smatra da, bez obzira na javno iznete razloge, povlačenje UNS-a ima veze sa političkim pozicioniranjem ovog udruženja u strukturama moći, odnosno nezadovoljstvom što na mesto državnog sekretara nije izabran njihov kandidat.

– Priča o mizoginiji iz usta Ljiljane Smajlović deluje komično, s obzirom na to sa kakvim je ona ljudima okružena. Naravno, i mi smo osudili imenovanje Gajovića kao državnog sekretara. Ali on nije incident, on je logična posledica kadrovanja vlasti Aleksandra Vučića, kao neprijatelja medijskih sloboda – ističe Sejdinović.

Ljiljana Smajlović kaže za Danas da njena ostavka nije ostavila nikakvog mesta sumnji u njene pobude.

– Ne razumem na šta aludirate kada govorite o nekoj „kulminaciji odnosa između članove radne grupe“. Odnos članova radne grupe je bio profesionalan i korektan, a jedini problem stvorila je izmišljotina Slaviše Lekića da je jedan član radne grupe na prvom sastanku predložio cenzuru interneta – naglašava Smajlović, dodajući da o tome mogu da posvedoče članovi NUNS-a iz radne grupe.

– Što se tiče spekulacije da „UNS kalkuliše i pokušava da se politički pozicionira“, mislim da se UNS pod predsedništvom Vladimira Radomirovića odlično pozicionirao – nalazi se tamo gde profesionalna novinarska asocijacija jedino sme da bude. Za razliku od NUNS-a i NDNV-a, koji se bave isključivo politikom, UNS ne drži stranu niti jednoj političkoj liniji, ličnosti ili stranci. Čelnik NUNS-a otvoreno izjavljuje prošlog petka da su NUNS i partnerske mu organizacije u radnu grupu za medijsku strategiju ušli pod pritiskom Evropske komisije i OEBS-a, ističe Smajlović, dodajući da UNS ne radi pod pritiskom finansijera, već samostalno i u interesu svog članstva.

Predsednik NUNS-a Slaviša Lakić naglašava za Danas da medijska strategija treba da definiše medijsku scenu u narednih pet godina, i da je usvajanje takvog dokumenta bez široke i istinske javne rasprave, u kojoj će osim novinara, medijskih radnika i eksperata učestvovati civilne organizacije i šira javnost, ravna je donošenju zakona i drugih akata na jednoj adresi, u jednom kabinetu. On naglašava da je značaj Medijske strategije za medijsku scenu nesaglediv i da njen loš kvalitet ili nekompletnost mogu dovesti do katastrofalnih posledica.

Istovremeno, Ekspertska misija za zaštitu novinara u Krivičnom zakonu (TAIEX), koja deluje pri Evropskoj komisiji, ocenila je u izveštaju za Srbiju da su mediji u našoj zemlji pod stalnim pritiskom vlasti. „Zbog kontrole koju vlada ima nad televizijama i radijskim stanicama, onlajn mediji postaju veoma važni izvori vesti, ali je problem u tome što su ti mediji pod stalnim pritiskom vlade i lokalnih vlasti. Izvori nezavisnih i nepristrasnih informacija su malobrojni i njima je veoma teško da opstanu u ekstremno fragmentiranom medijskom tržištu“, navodi se u izveštaju koji je preneo NUNS.

Lekić: Strategiju opstruira Ministarstvo

– Rad na izradi Medijske strategije najviše je opstruiralo Ministarstvo za kulturu i informisanje: najpre skandalom oko formiranja Radne grupe u potaji, onda metodologijom rada, koja nikako nije mogla odgovoriti zacrtanim rokovima – 15. oktobar za izradu dokumenta koji će ići na javnu raspravu a onda na usaglašavanje i usvajanje Medijske strategije do kraja godine. Samo vlast koja se otela kontroli može donositi Medijsku strategiju a da u tome nema podršku najvećih novinarskih i medijskih udruženja i asocijacija.

Vukosavljević: Nije dobro da se politika meša

„Pozvali smo u demokratskom postupku sve predstavnike medijskih udruženja da učestvuju u radu. Razlozi zbog kojih su neki od njih istupili, nisu razlozi koji se tiču uslova za izradu medijske strategije, ali smo i dalje otvoreni za sve vrste sugestija i pozivamo sve da se priključe izradi teksta“, rekao je ministar Vukosavljević i dodao da nije dobro što se „politika flagrantno meša u strateške stvari, kao što je medijska strategija“.

Pitanje i odgovor

„Dozvolite da iskoristim ovu priliku da od predsednika NDNV Nedima Sejdinovića zatražim da objasni bizarnu tvrdnju koju je u petak u Beogradu javno izneo: da sam „svakodnevno okružena ljudima koji krše ljudska prava“. Čisto da ne sumnjičim svog psa i druge ukućane, ako nije mislio na njih“, poručila je LJiljana Smajlović. Nedimovića smo pitali na koje ljude je mislio, na šta je on odgovorio „na one koji ne drže mnogo do ljudskih prava“.