Medijska zloupotreba tragedije: Porodici ostaju samo tužbe

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Opismenite nepismene, prosvetite neprosvecene, i vise necete imati narod koji je vulgarno, voajersko, primitivno djubre. Pa tako nece imati ni ko da se nasladjuje takvim izvestavanjima. Pocnite sad, pa ce se srediti sve, za jedno 50ak godina…

2. Svaki normalan covek zgrozen je cinjenicom da neko hoce da zaradi na necijoj tragediji. Zakon treba izmeniti i za zloupotrebu necije nesrece kaznjavati zabranom izlazenja 15 ili vise dana. Oni koji misle da toga nema u demokratiji, neka se uzdrze od komentara. Da li je demokratija izbezumljivati uzasnim tekstovima ljude, koji su vec izbezumljeni svojom tragedijom?

3. Žao mi je što se baš na tragediji proslavljenog glumca iz verovatno u svetu najveće glumačke porodice sručile tabloidne strelice. Ali taj isti uvaženi profesor je zamera što Srđan Todorović beži od publiciteta kao đavo od krsta spočitavajući mu holivudske zvezde i to da je on javna ličnost. Možda bi se trebalo osvrnuti na one koji su svoju tragediju upotrebili za ličnu promociju i bogatili se, organizujući festivale dečje pesme, peticije za uvođenje smrtne kazne ili milionske donacije koje nisu upotrebljene u prave svrhe. Lično mislim da bi medijska pažnja trebalo više da je usredsređena na sve češće porodično nasilje sa jezivim posledicama i koje, nažalost, ostaju sakrivene jer akteri nisu iz sveta estrade.

4. Pa šta očekivati od tabloidne države sa tabloidnom vlašću na čelu? Valjda smo svi svesni da ovakva vlast, kao i neke predhodne, a verujem i buduće, nebi ni postojale da svojim delanjem ili nedelanjem zdušno ne propagiraju i protežiraju svemoguću (u svim formama) tabloidizaciju koja, u stvari, njima život znači. Država je u mišjoj rupi, intelektualna elita ćuti, Sistem vrednosti (onaj pravi i civilizovani) je skrajnut na margine društva pa je samim tim stvoren idealni teren da (što je svojevrsni apsurd) vladaju nepismene, besčasne, bezbožne, kriminogene, bezlične, prljave, nekulturne,…….strukture koje ne prezaju ni od čega ne bi li se, na lak način, dokopali profita. Za njih nema limita – oni gaze, podjednako, i preko živih i preko mrtvih i oko im ne zatreperi. I niko im ništa ne može. Zaštićeni su, valjda, paravanom tzv demokratije koju su oni uspeli da obesmisle do kosti. Ali nisu samo oni krivi, bolje reći najmanje su krivi, jer bolesno, posrnulo, moralno devastirano društvo, koje je u očaju, je prosto gladno njihovih tekstova i naslovnih strana. Dakle, idealna sprega za definitivni potop i propast koji nam se smeše. Teško da nam ima spasa.