Medijsko izveštavanje u doba epidemije variola vere

Variola vera je prvo registrovana kod pacijenta sa Kosova, a ubrzo se proširila te je u narednih nekoliko dana imala više od 140 zaraženih ljudi. Među glavnim žarištima su bili Beograd, Kosovo, Crna Gora i Novi Pazar.

Sama epidemija je trajala oko dva meseca, a građani su se pridržavali uvedenih epidemioloških mera, a kasnije su imunizovani gotovo svi građani.

Variola vera je tokom tih dana epidemije bila jedna od centralnih tema jugoslovenskih medija koji su tada, kako tvrde pojedini savremenici, izveštavali profesionalno o samoj situaciji sa epidemijom velikih boginja.

Naime, mediji u Jugoslaviji tada nisu krili da je variola vera prisutna u zemlji i da je epidemija velikih boginja u toku.

Jedini put da variola vera nije bila prisutna u medijima je bilo samo par dana i to u periodu od 22. do 25. maja, ali bez obzira na to stanovnici glavnog grada Jugoslavije znali su da je u virus već u prestonici.

Inače, za razliku do današnjeg koronavirusa, za epidemiju velikih boginja se nije znalo da dolazi, koja je započela mesec dana ranije na Kosovu, pre nego što je epidemija zvanično registrovana.

Variola vera punila je stupce u mnogim jugoslovenskim medijima poput „Politike“ ili „Ekspresa“, a epidemija postala je i centralna tema tadašnje Televizije Beograd.

Tada su na javnom servisu bile organizovane i specijalne vanredne emisije, a u kojima su gostovali razni stručnjaci i lekari, ali i predstavnici tadašnje vlasti, koji su govorili o situaciji sa epidemijom velikih boginja.

Sve do sredine aprila, variola vera bila je tema o kojoj se svakodnevno izveštavalo na javnom servisu, a građani su te informacije koje su dolazile od države tumačili na drugačiji način.

Nije mogao svako da se pojavi u televizijskim emisijama tokom te epidemijske godine, a jedino ono što se prenesilo u tom medijskom prostoru bile su informacije koje tada vladajuća Komunistička partija Jugoslavije govorila, odnosno njeni članovi koji su činili tadašnji državni vrh.

Upravo zbog toga država je mnogo lakše sprovodila neke stvari, a jugoslovenski lider Tito nije se previše mešao u epidemiju, te su borbu prepustili stručnjacima i lekarima. Tada su verovali i da će narodi u Jugoslaviji u stručnjake imati veće poverenje tokom epidemije.

Same informacije u medijima tokom variola vere bile su često dozirane i usmerene ka onome što su lekari smatrali važnim za borbu protiv velikih boginja – vakcinu, odnosno proces vakcinacije, a cilj stručnjaka je tada bio da se što više ljudi vakciniše u što kraćem periodu.  Pa su tako tokom tih epidemijskih dana građani imali prilike da u medijima čitaju i slušaju gde sve mogu da se vakcinišu, kao i kada.

Televizija Beograd je 1. maja saopštila da nema nijednog novog slučaja zaraze variola verom, a sredinom maja je i poslednji zaraženi napustio bolničko lečenje.

Gotovo ceo Beograd je bio vakcinisan za samo deset dana, a vakcina je pomogla da se ova epidemija pobedi i ova zaraza iskoreni.