O doskorašnjem stanju, trenutnoj situaciji i perspektivama opštine Veliko Gradište, koja je svojevremeno bila među najekspanzivnijima u Srbiji, razgovarali smo sa predsednikom Draganom Milićem.
Kakvu je situaciju zatekla aktuelna ekipa na vlasti?
Kada smo u junu mesecu pre dve i po godine došli u ovo zdanje i formirali ekipu koja će da radi posao, zatekli smo jednu veoma lošu situaciju, posebno što se tiče finansija. Prvo nam je trebalo mesec dana da pohvatamo sve konce i kada smo to uradili prosto smo se prenerazili. Ako vam kažem podatak da je budžet tada bio 3 miliona evra, a da su dugovi javnih preduzeća bili preko milion evra, to znači da je praktično preko pola budžeta bilo zaduženo. Verujte, da je tadašnja ekipa koja je radila posao, ostala još 6 meseci – opština Veliko Gradište bi bankrotirala jer je čitav jedan budžet dugovan dobavljačima, odnosno izvođačima radova i javnim preduzećima i ustanovama! Našli smo veoma visoke račune za reprezentaciju, koja je tada iznosila oko 150.000 evra, što je enormno visoka cifra. Samo jedan mobilni telefon je mesečno koštao 40.000 dinara.
Pa, šta vam je valjalo činiti?
Naravno, odmah sam preduzeo mere i doneo odluku da takve stvari više ne smeju da se događaju. Prepolovili smo troškove reprezentacije i znatno smanjili troškove mobilnih telefona. Moram da vam pomenem da je dug Direkcije za izgradnju tada bio oko 800.000 evra, a da je na tužbama i kamatama tada izgubljeno oko 150.000 evra bez ikakvog razloga. Nije bio u pitanju novac već odsustvo dobre volje da se razgovara sa izvođačima radova kako bi se reprogramirali dugovi, što smo mi odmah učinili i na taj način spasili daljih tužbi Direkciju i opštinu Veliko Gradište. Takođe smo zatekli haotično stanje u budžetu pa smo uradili drastičan rebalans. Pored toga smo obezbedili 30 odsto sredstava koja su nedostajala u budžetu za učešće u narednim investicijama. Istu situaciju smo zatekli što se tiče kulture gde se razmišljalo čak da se ukinu „Carevčevi dani“. Zatekli smo Beli bagrem bez ijedne investicije iako je postojao čak i Ugovor sa investitorom o tome šta treba da se uradi. A ono što je bio „šlag“ na ovoj nesrećnoj torti bio je ugovor za smeće, koji je bio katastrofalan. Napravljen je ugovor sa firmom na 25 godina, data je garancija budžeta privatnoj firmi za neplaćanje smeća na 25 godina a cena je bila najviša u Srbiji. Opšta ocena je bila da je situacija bila veoma loša i dobro je što smo došli da zaustavimo dalje propadanje opštine.
Opština Veliko Gradište ranije je bila među 5 najboljih opština u Srbiji, za šta je dobijeno priznanje od zvaničnih organa, i što se tiče ulaganja?
Kada smo ponovo preuzeli vlast, opština je bila među 5 najgorih u Srbiji. Naravno, naš zadatak je da to promenimo. Dogovorili smo se da troškove poput reprezentacije, dnevnica, mobilinih telefona bar prepolovimo u odnosu na ranije a da ta sredstva utrošimo za nešto drugo: sport, kulturu i da ulažemo u mlade jer je to budućnost. Sledeće što smo uradili je da obezbedimo 30 odsto sredstava našeg učešća za investicije, što je 300.000 evra. Mi smo to obezbedili i urađen je vodovod i kanalizacija. Kad kažem vodovod, mislim na vodoizvorište, investiciju od 700.000 evra. Nastavili smo izgradnju kanalizacione mreže i ta investicija iznosi oko 300.000 evra uz naše učešće od 30 odsto. Sa svim izvođačima radova sa kojima se Direkcija tužila, dogovorili smo reprogram dugova. Od EU smo obezbedili veliki projekat vodoizvoriša „Ostrovo“ od 4,5 miliona evra pa ovih dana očekujemo da se sa gospodinom Vensanom Dežerom potpiše ugovor.
Takođe su urađene kapitalne investicije na Srebrnom Jezeru. Mi smo u dogovoru sa našim investitorom otvorili prelep akva park za oko 1500 ljudi koji je bio prepun. Otvoren je novi hotel sa preko 160 kreveta i čitave zime smo, za razliku od prethodnih godina, imali turiste. Ovih dana se otvara veslački centar koji će postati nacionalna metropola ovog sporta. Takođe, na jezero je došao turistički brod, jedan prelep objekat, koji je prošle godine pravio ture od Gradišta do Golupca pa je i to jedan novi turistički sadržaj a očekujemo da se investicije u turizmu nastave.
Za Dom zdravlja je nabavljeno novo vozilo i ultrazvučni aparat a ta investicija košta preko 50.000 evra jer smo želeli da naši pacijenti za ovo ne moraju da idu u Požarevac ili negde drugde. Urađena je, po meni, najznačajnija stvar-sa firmom koja iznosi smeće iz Gradišta je sklopljen zadovoljavajući aneks ugovora. Imamo odličnu saradnju sa evropskim fondovima i prekograničnu saradnju. Sa partnerima iz Banje Herkulanum iz opštine Nova Moldova u Rumuniji imali nekoliko projekata kao „Via Danubius“ gde se pravi nova turistička ruta rimskim putevima i projekat „Pek“ gde smo bili partneri sa opštinama Majdanpek, Kučevo i jednom slovenačkom opštinom i dobili najsavremeniju laboratoriju koja treba da kontroliše vodu Peka, Dunava, Srebrnog Jezera i seoskih vodovoda, tako da će svakako biti isplativa a gospodin Dežer je ovaj naš projekat svrstao među 5 najperspektivnijih u Srbiji.
Naročito pozitivno ocenjen je vaš socijalni program?
Predložio sam novi socijalni program: za svako prvo rođeno dete se dobija 15.000 dinara, drugo 20 , treće i svako sledeće 25 hiljada dinara. Svaka majka koja nije zaposlena porodilja dobija 10 hiljada dinara mesečno. Dali smo besplatnu užinu za sve osnovce i predškolce, to je oko 1700 dece, besplatan prevoz za sve učenike srednjih škola, za studente da mogu da jednom mesečno dođu iz mesta studiranja do Gradišta i nazad, takođe smo dali i stipendije i jednom broju studenata a penzionerima smo dali razliku u primanjima do 11.000 dinara. To će sve opštinu da košta oko 700.000 evra, ali smo se odlučili, što je i bila moja ideja, da u ovo teško vreme treba pomoći građanima.
Hteli smo da pomognemo i privredu tako da smo kod svih preduzeća prepolovili plaćanja firmarina, što je možda skromna pomoć ali značajna, sa željom da se firme ne zatvaraju i da se radna mesta zadrže. To su veoma značajne stvari, a moram da pomenem da smo izdvojili još 5 miliona dinara za javne radove, gde ćemo ovih dana preko projekta Gerontodomaćica, uređenja sportskih terena i zapošljavanja volontera, zaposliti još tridesetak ljudi koji će u narednih 6 meseci primati platu i živeti od svog rada.
Kakve su vaše projekcije perspektiva opštine?
U narednom periodu želimo da nastavimo započeto a da bi to uradili moramo da imamo apsolutno poverenje većine građana. Pre svega, moramo da nastavimo intenzivan i podjednak razvoj svih seoskih sredina i čitave opštine. Takođe sam predložio da se svim mesnim zajednicama, pored sredstava koje su dobijali svih godina i gde im je vraćena naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, ove godine svima da još po milion dinara u apsolutnom iznosu a da oni sami odluče gde će ta sredstva da potroše. To je na neki način decentralizacija, jer ti ljudi najbolje znaju šta im u njihovim sredinama nedostaje i gde će ta sredstva najbolje da potroše.
Moramo da u opštini obezbedimo uslove i otvorimo vrata za sve potencijalne investitore kako bi obezbedili da se zaposli što više ljudi o čemu već imamo veoma ozbiljne i konkretne dogovore. Pomenuću Farmu, „Modu“ gde će biti fabrika keksa, stavljanje u funkciju fabrike ulja „Dunavke“, hidroelektranu na Peku, luku na ušću ove reke u Dunav, staru „Lepenku“, fabriku za proizvodnju gume, proizvodnju energije iz biogasa i vetra, i druge investicije u industriji.
Ovde ima dobrih proizvođača cveća, povrtara i želimo da ti ljudi svoje proizvode plasiraju i na rusko tržište. To su veoma ozbilnji pregovori na visokom nivou i nadam se da će oni dati rezultate.
Planiramo da sa našim investitorom nastavimo radove na turističkom kompleksu Beli bagrem. To se odnosi na novi zatvoreni bazen, novi hotel i druge sportske sadržaje tako da turistička sezona traje cele godine. Opština ima 200 hektara na ostrvu gde se otvaraju velike mogućnosti za razvoj turizma pored same obale jezera.
Na kraju mandata želim da kažem da sam zadovoljan onim što smo učinili. Opština Veliko Gradište se polako vraća tamo gde joj je i mesto i mislim da podnošenje računa građanima mora da bude stalna praksa u svim opštinama i gradovima. Ja sam praktikovao da na svakih 6 meseci podnosimo račune građanima a oni će da ocene naš rad.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.