Među žrtvama seksualnog nasilja maloletne osobe čine oko 30 odsto, najviše počinilaca iz porodice

Kod takvih slučajeva veoma je važno da roditelji prepoznaju znake netipičnog ponašanja deteta i da se informišu kako da dobiju stručnu pomoć.

Međutim, žrtve seksualnog nasilja nemaju u svim delovima Srbije isti kvalitet podrške, budući da je taj sistem razvijen samo u Vojvodini, i to je još jedna od obaveza Istanbulske konvencije koje država nije ispunila.

O slučajevima seksualnog nasilja najčešće se saznaje kad su počinioci osobe koje žrtve nisu poznavale, jer se oni po pravilu prijavljuju. Ipak, takve situacije su i najređe. Podaci koje za naš liist navodi psihološkinja Biljana Čulafić govore da samo 10 odsto slučajeva seksualnog nasilja počine lica koja su nepoznata detetu i porodici.

– U 50 odsto slučajeva to su roditeljske figure – otac, majka, očuh, deda, u 20 odsto su rođaci i prijatelji bliski porodici, a takođe u 20 odsto su to ljudi koji se bave vaspitnim radom. Za sve te figure deca su obično emotivno vezana i vole ih, a istovremeno ih se i plaše i krive sebe za to što im se desilo. Za ta dela saznajemo retko, jer deca to dugo čuvaju, pa se dešava da neko nakon dvadeset godina prvi put o tome progovori na terapiji – kaže za Danas psihološkinja i psihoterapeutkinja Biljana Čulafić.

Zato je važno, dodaje ona, da roditelji prepoznaju znake koji mogu da ukazuju da dete proživljava seksualno nasilje.

– To možemo prepoznati ako se dete povlači u sebe, ako se prebundava (da bi sakrilo svoje telo), ako ima problem da sedne, ako odbija da odlazi kod određenih rođaka, prijatelja, ili na sekciju, ako postane agresivno, ako se plaši dodira i trza se na dodir, ako ima probleme sa spavanjem i noćne more, ako popusti u učenju i ako mu je jako loša koncentracija… Svaka drastičnija promena u ponašanju deteta može da ukaže da se seksualno nasilje dešava – kaže Čulafić.

Na karakteristične pojave kod deteta ukazuje i Biljana Stepanov, direktorka Centra za podršku ženama i predsednica UO Mreže SOS Vojvodina, koja ističe da će žena koja je i sama preživela ili još uvek preživljava nasilje lakše prepoznati neke znake netipičnog ponašanja kod svoje dece.

– Na primer, ako su roditelji razvedeni, a dete odjednom ne želi da ide kod oca, ili kada crta svoju porodicu pa izostavi oca. Dete takođe pokazuje psihosomatske tegobe, boli ga glava, stomak, teško ustaje iz kreveta. Majke i tokom kupanja dece mogu da uoče modrice za koje ne znaju poreklo a koje mogu da ukazuju da ga je neko duže držao u jednom položaju. Genitalna regija može da bude crvena, iziritirana i često sa crvenim tačkama kao da su popucali kapilari. Sve su to znaci za zabrinutost i sumnju da je dete izloženo seksualnom nasilju – kaže Stepanov za naš list.

U takvim situacijama, ističe Stepanov, roditelji treba da se obrate za pomoć i da se dobro informišu kako bi se ispitivanja i pregledi, koji se u tim situacijama rade pod anestezijom, obavili stručno i uz adekvatne psihološke metode. Međutim, napominje ona, nekad se kod roditelja javi šok, „zamrznu se i nisu sposobni da racionalizuju to što se desilo, pa pokušavaju da minimiziraju događaj“. Zato je, naglašava Stepanov, roditeljima takođe neophodna pomoć.

Podrška žrtvama seksualnog nasilja pruža se u posebnim prostorijama unutar bolnica, gde se odvija sve – od razgovora sa policijom do ginekoloških pregleda i psihološkog savetovanja. Takvi centri, međutim, postoje samo u Vojvodini, iako je Srbija u obavezi prema Istanbulskoj konvenciji da ih otvori širom zemlje.

Prema rečima Biljane Stepanov, radi se na tome da se te prostorije otvore u još nekim gradovima poput Užica, Leskovca, ali do sada nije bilo uspeha.

– Podrška žrtvama seksualnog nasilja je razvijenija u Vojvodini. U ostatku Srbije žrtva mora da ide prvo u policiju, pa da čeka nalog tužilaštva, pa u dom zdravlja ili urgentni centar, pa kod ginekologa. To je veoma teško za osobe koje su pod traumom zbog te vrste nasilja. U vojvođanskim gradovima gde postoje specijalne prostorije u bolnicama sve se odvija na jednom mestu – kaže Stepanov.

Ona dodaje da se trenutno razgovara sa Ministarstvom zdravlja, da oni „jesu zainteresovani“, ali „nemaju para“. Naš list je pokušao od Ministarstva da dobije informaciju o tome zašto u Srbiji nisu otvoreni centri za podršku žrtvama seksualnog nasilja kako je predviđeno Istanbulskom konvencijom, ali iz ove institucije po pravilu nikad ne dobijamo odgovor.

Neophodno uvesti seksualno obrazovanje

Psihološkinja Biljana Čulafić smatra da je „apsolutno neophodno da se uvede seksualno obrazovanje u škole“, i da tom edukacijom treba obuhvatiti i predškolski uzrast.

„Sve se može objasniti deci, samo treba uzeti u obzir koliko godina imaju i objasniti im njima razumljivim jezikom. Deca se mogu naučiti da je u redu da ne dozvoljavaju da ih drugi dodiruju. Deci se može lako objasniti da postoje intimni delovi koji su samo njihovi i da niko nema prava da ih dira, sem staratelja koji ih kupaju dok su još mali“, kaže Čulafić, i napominje da je prema svetskoj statistici svako peto dete doživelo neku vrstu seksualnog nasilja, tačnije svaka peta devojčica i svaki šesti dečak. „I to za dečake je upitno jer oni ređe na terapiji prijavljuju seksualno nasilje“, navodi ona.

Podsetimo, Incest trauma centar je 2017. pripremio obrazovne pakete za učenje o seksualnom nasilju, ali je Ministarstvo prosvete te pakete povuklo pod pritiskom konzervativnih struja.

Sada se, pod uticajem crkve, isto dešava sa udžbenicima biologije u kojima se razmatraju kategorije roda i pola. Za Biljanu Stepanov je „skandalozno“ što se crkva pita o sadržajima koji se uvode u nastavni program na osnovu naučnih znanja. Za nju to predstavlja „demonstraciju sile patrijarhata“ i deluje obeshrabrujuće i u pogledu uvođenja seksualnog obrazovanja.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji“, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), uz podršku Norveške ambasade u Beogradu. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women i Norveške ambasade.